Deo II – Uvodna Sekcija Sutre
2. Uvodna Sekcija Sutre
Tekst sutre je podeljen na tri sekcije. Prva sekcija je uvod. Druga sekcija je glavna deo teksta, koji daje ispravne vodeće principe a treći je istorija prenosa teksta. Ova tri dela se nazivaju izvrsnim otvaranjem, izvrsnom sredinom i izvrsnim završetkom.
Uvod je kao glava, potpuna sa očima, ušima, i nosem. Glavni deo teksta je kao telo, potpuno sa svim unutrašnjim organima. Istorija prenosa je kao ruke i stopala, koji se pokreću neometeno.
Sve u svemu, uvod pokriva opštu strukturu sutre, dok istorija prenosa pokazuje da je darovanje učenja bilo neometeno. Povezanost ova dva dela pomoću glavnog tela sutre nije nevažna stvar. U zadnje vreme, ljudi ne razumeju ovo. Kada čitaju sutre, oni se zadube pomalo u njene principe, onda urone u glavno telo teksta, tretirajući uvod i istorija prenosa kao da su prazne formule. Kada bi to bilo tačno, zašto nam je rečeno da su i uvodne reči sutre i završne reči sutre takođe izvrsni?
2.1 Opšti Uvod
Uvodni deo Amitaba Sutre najpre otkriva vreme i mesto Darma skupa na kome je sutra bila izlagana, i onda opisuje skup onih koji su bili prisutni.
Ovako sam ja čuo: Jednom je Buda bio u zemlji Šravasti, u bašti Đete i Anatapindike.
Ovaj deo opisuje skup gde je doktrina Čiste Zemlje bila podučavana. Ovo su reči Anande [Budinog ličnog asistenta], koji je zabeležio sutru.
“Ovako sam ja čuo” izražava Anandinu odanu pokornost prema onome što je primio od našeg učitelja Šakjamunija. “Jednom” opisuje trenutak kada je učenje bilo dato. “Buda” je učitelj. “Bašta Đete i Anatapindike”, u zemlji Šravasti, je mesto gde je Buda propovedao ovu sutru.
Suština Uma (Prave Oznake) se nije promenila od drevnih do modernih vremena. Ako recitujemo Budino ime da bismo tražili rođenje u Čistoj Zemlji, oslanjajući se na suštinu apsolutne stvarnosti (Um), definitivno nećemo pogrešiti. Kada sutra počinje “Ovako sam čuo”, ona svedoči da je ovo ispravno učenje.
Apsolutna stvarnost nije sopstvo i ona nije ne-sopstvo. Kada Ananda kaže “Ovako sam ja čuo” dok recituje sutru, on nije završio sa lažnim sopstvom, i stoga i dalje kaže “ja”. Anandine uši proizvode auditornu svesnost, tako da je on mogao lično da čuje savršeni glas Šakjamuni Bude dok je propovedao ovu sutru — to je bilo kao da praznina zapečaćuje prazninu. U ovom je smislu Ananda “čuo” ovu sutru.
“Jednom je Buda bio u zemlji Šravasti” nastavlja ova sutra. “Jednom” znači u vremenu kada su se putevi učitelja i učenika, Šakjamuni Bude i njegovog auditorija, spojili, i kada se desilo potpuno deljenje propovedanja i slušanja.
“Buda” je ime za onog ko je bio prosvetljen i ko donosi prosvetljenje drugima, čije su prosvetljujuće prakse potpune i ko funkcioniše kao veliki učitelj ljudi i bogova.
Ime mesta “Šravasti” na Sanskritu znači “slušanje stvari”. To je bilo ime velikog kraljevstva u Indiji, i takođe njegovog najvažnijeg grada, glavnog grada Kralja Prasenađita za vreme Šakjamuni Bude. Princ Prestolonaslednik je bio nazvan Đeta, što znači “Pobedonosni u Bitci”. Stariji kraljev ministar, Sudata, je takođe bio nazvan Anatapindika, što znači “Dobročinitelj Udovica i Siročića”. Anatapindika je platio za baštu Princa Đete u zlatu, i donirao ju je Budi i njegovim monasima. Princ Đeta je bio veoma ganut, i donirao je drveće na toj parceli zemlje. Stoga se javlja duplo ime [za mesto gde je Buda propovedao ovu sutru]: “Bašta Đete i Anatapindike”.
Sledeće, sutra opisuje skup koji je došao da čuje kako Buda propoveda. Tu su bile tri grupe: najpre, grupa učenika monaha (Arhati), drugo, grupa Bodisatvi, i treće, kongregacija ljudi i bogova.
Zašto su učenici monasi stavljeni na prvo mesto? To je zato što su oni napustili svetovne forme, zato što su uvek u pratnji Bude, i zato što Buda Darma zavisi od monaha i monahinja da je šire.
Zašto su Bodisatve stavljene u sredini? To je zato što njihove forme nisu fiksirane, zato što oni nisu uvek u pratnji Bude, i takođe da bi sugerisali ideju Srednjeg Puta.
Zašto su ljudi i bogovi stavljeni na zadnje mesto? To je zato što oni imaju svetovnu formu, zato što se radi o pomešanom mnoštvu gde su uključeni i obični ljudi i mudraci, i zato što je njihova uloga da podržavaju i štite Budizam iz vana.
Postoje tri aspekta u vezi opisa učenika monaha: najpre, zapis o njihovom kvalitetu i broju; zatim, hvala u vezi njihovog visokog položaja i vrlina; i treće, lista onih koji su bili najistaknutiji među njima. Sutra kaže:
On je bio u pratnji hiljadu dvesta pedeset velikih bikšua…
“Bikšu” je Sanskritski termin sa trostrukim značenjem.
Najpre, “bikšu” znači prosjak, neko ko poseduje samo jednu posudu, ko ništa ne akumulira, i oslanja se isključivo na milostinju za sve što mu treba u životu.
Drugo, “bikšu” znači neko ko teži da uništi zlo pogođenosti i da izbegne percepcije oblikovane željom.
Treće, “bikšu” znači neko ko je prihvatio potpuni skup od 250 disciplinskih propisa i napustio svetovne preokupacije. Kaže se da on donosi strah demonima.
Reč za monašku zajednicu kao celinu je “Sanga”, što znači harmonična veza. Ova harmonija na nivou unutrašnje istine znači deljenje razumevanja istine transcedentalnog oslobađanja. Na nivou fenomena, harmonija znači boraviti zajedno bez zlobnog govora, sa istom radosnom namerom, i sa istim razumevanjem, deleći iste propise i deleći materijalna dobra podjednako.
Sutra govori o hiljadu dvesta pedeset Bikšua. Tri brata Kasjapa (Kashyapa) su zajedno imali hiljadu učenika, Šariputra i Maudgaljajana (Maudgalyayana) su imali dve stotine a Jaša (Yasha) je imao pedeset. To su sve bili ljudi koji su postali Budini učenici ubrzo nakon njegovog prosvetljenja, ljudi koji su osećali duboku zahvalnost za Budinu dobronamernost i pratili su ga posvuda.
[Sutra se nastavlja:]
svi veliki Arhati, dobro znani svakome.
Reč “Arhat” takođe ima tri značenja. Najpre, ona predstavlja onoga ko je dostojan darova, kao rezultat toga što je bio prosjak [kada je bio Bikšu]. Drugo, ona znači ubica zla, kao rezultat toga što je uništio pogođenosti. Treće, ona znači onoga ko više nije podložan Rođenju i Smrti. Ona takođe znači onoga ko je mudar i oslobođen, onoga ko je slobodan od sumnje.
Svi ovi veliki Arhati su velika bića koja pripadaju Darmakaji (Dharmakaya) (to jest to su velike Bodisatve), koji svrsishodno poprimaju izgled monaha učenika Bude. Oni su realizovali nepojmljivu stvarnost ovog učenja Čiste Zemlje, i zato se nazivaju “velikim”. Oni su pratili Budu dok je on okretao Točak Darme, donoseći koristi svim oblastima ljudi i bogova, i stoga su bili “dobro znani svakome”.
Sada sutra nabraja vođe Arhata:
Među njima su bili njegovi vodeći učenici, takve figure kao Starešine Šariputra, Mahamaudgaljajana, Mahakasjapa, Mahakatjajana, i Mahakaustila, Revata, Sudipantaka, Nanda, Ananda, Rahula, Gavampati, Pindola-baradvađa, Kalodajin, Mahakapina, Vakula, i Aniruda, itd., svi veliki učenici.
“Starešina” je termin koji se daje onima koji se poštuju i zbog njihovih vrlina i zbog njihovih dugih godina kao monasi.
Među Budinim učenicima Arhatima, Poštovani Šariputra je bio najistaknutiji u mudrosti a Poštovani Maudgaljajana je bio najistaknutiji u nadprirodnim moćima.
Telo Poštovanog Mahakasjape je sijalo zlatnom svetlošću: on je preneo Budin Pečat Uma i postao prvi patrijarh Zen tradicije. On je bio najistaknutiji među Budinim monaškim učenicima u asketskim praksama.
Poštovani Mahakatjajana je bio iz Bramanske loze, i bio je najistaknutiji u debati.
Poštovani Mahakaustila je bio najistaknutiji u dijalogu pitanja i odgovora.
Poštovani Revata je bio najistaknutiji u ostajanju slobodnim od greške i konfuzije.
Poštovani Sudipantaka je bio tup po prirodi ali kroz memorisanje dve reči sutre [pometi čisto, to jest, pometi um da bude čist], njegova elokvencija je postala neograničena i bio je najistaknutiji u pridržavanju istine Stvarne Oznake.
Poštovani Nanda je bio Budin sopstveni mlađi brat, i bio je najistaknutiji u formalnom ponašanju. Poštovani Ananda je bio Budin rođak, i služio je kao njegov lični pratilac: on je bio najučeniji i uvek je bio posvećen memorisanju Budinih izgovorenih učenja.
Poštovani Rahula je bio Budin sin i naslednik iz vremena kada je Buda bio kraljevski princ, i bio je najistaknutiji po tome što nikada nije reklamirao svoje kultivisanje. Poštovani Gavampati je govorio zlo u prošlim životima, i bio je pod uticajem karmičke kazne u ovom time što je imao glas kao frktav vo: on je bio najistaknutiji u primanju darova bogova.
Poštovani Pindola-baradvađa je prekršio pravilo neprikazivanja spiritualnih moći i rečeno mu je bilo da ostane na ovom svetu dugo vremena. On je bio najistaknutiji kao polje blagoslova za svesna bića.
Poštovani Kalodajin je bio Budin emisar, i on je bio najistaknutiji u širenju učenja.
Poštovani Mahakapina je bio najistaknutiji u znanju astronomije.
Poštovani Vakula je bio najduže živući od Budinih učenika monaha.
Poštovani Aniruda je bio još jedan Budin rođak, i on je bio najistaknutiji u magičnoj sposobnosti svog nebeskog oka.
Fundamentalno, svi ovi stalni pratioci Bude su bili Bodisatve koji su pripadali Darmakaji, koji su se samo manifestovali kao učenici monasi Bude — da bi proširili Budino učenje.
Sada su oni trebali da čuju o sveobuhvatnim zaslugama Čiste Zemlje, i da steknu benefite vrhovne istine. Dajući svoje živote da bi bili od koristi Putu, oni su pročistili Budine zemlje. Stoga se oni nazivaju prikladnom publikom za ovu priliku.
Sada sutra opisuje grupu Bodisatvi u skupu:
Takođe su bili prisutni Bodisatve-Mahasatve: Manđušri, Princ Darme; Bodisatva Ađita, Nepobedivi; Bodisatve Gandahastin i Nitjodjukta, i druge ovakve velike Bodisatve..
“Bodisatva-mahasatva” na Sanskritu znači veliki Bodisatva, svesno biće čiji je Bodi Um potpuno razvijen, u kome samilost i mudrost rade u tandemu da bi bili od koristi i sebi i drugima.
Buda je Kralj Darme. Manđušri je nastavio vokaciju podučavajuće mudrosti, tako da se on naziva Princem Darme. Među Bodisatvama, on je najnapredniji u mudrosti. Bez neustrašive prave mudrosti, ne možete uistinu razumeti učenje Čiste Zemlje, i tako je Manđušri stavljen na prvo mesto u skupu Bodisatvi koji slušaju Amitaba Sutru.
Bodisatva Ađita je Maitreja. U budućnosti će on postati Buda, ali sada je na stepenici Jednakog Prosvetljenja.
Sledeće sutra nabraja Gandahastin i Nitjodjukta Bodisatve, zbog toga što su oni ti koji su kultivisali praksu eonima bez da se ikada zaustave, čineći stalni napredak, neumorno koristeći sebi i drugima.
Ove Bodisatve višeg ranga moraju svi da traže rođenje u Čistoj Zemlji, tako da neće biti odvojeni od viđenja Bude, slušanja Darme i ličnog davanja darova Sangi, da bi mogli brzo da usavrše Bodi Um i postignu Vrhovno Prosvetljenje. [Videti zavete Samantabadre, Avatamsaka Sutra, poglavlje 40.].
Takođe prisutan bio je Šakra, kralj bogova, zajedno sa bezbrojnim nebeskim bićima, sačinjavajući veliki skup.
Ime “Šakra” znači “onaj ko može biti gospod” (isto tako poznat kao Indra); on je kralj Nebesa Trajastrimša, Neba Trideset Tri. Ispod njegovog neba su nebesa četiri deva-kralja. Iznad je Nebo Jame, Tušita Nebo, Nirmanarati Nebo, Paranirmita Nebo, nebesa forme, nebesa bezformnog, i bezbrojna druga nebesa.
“Sačinjavajući veliki skup” znači da su tamo bili takođe prisutni (da čuju kako Buda izlaže Amitaba Sutru) drugi bogovi, Asure, i druga nadprirodna bića iz svih svetova Deset Pravaca, i da su svi imali potencijal da zadobiju korist iz učenja Čiste Zemlje.
Tako se završava opšti uvod u ovu sutru. Sledeće dolazi poseban uvod.
2.2 Posebni Uvod
Čudesna kapija Čiste Zemlje je nepojmljiva, i niko nije bio u stanju da pita za nju, tako da je Buda preuzeo na sebi da počne da veliča njeno ime. Štaviše, budući da je Buda u stanju da nepogrešivo proceni potencijale svesnih bića, on je video da ovaj veliki skup treba da čuje o čudesnoj kapiji Čiste Zemlje da bi mogli da steknu benefit. Stoga, nije čekao na pitanja, već je počeo sam od sebe.
U tom trenutku Buda je rekao Starešini Šariputri: “Zapadno odavde, prošavši sto milijardi Budinih zemalja, nalazi se svet pod imenom Ultimativno Blaženstvo. U ovoj zemlji postoji Buda pod imenom Amitaba, ko upravo sada propoveda Darmu.”
Metod Čiste Zemlje prihvata sve ljude, bilo da su nižeg, srednjeg ili višeg kapaciteta. On je s one strane svih relativiteta, u savršenoj fuziji. On je nepojmljiv: savršeno je sveobuhvatan, i ide u potpunosti s one strane svih drugih Budističkih metoda. Veoma je dubok i težak za poverovati. Stoga, on je specijalno objavljen onima koji su imali veliku mudrost: bez najvišeg nivoa mudrosti, ne možete direktno pristići do stepenice gde nemate sumnji u vezi učenja Čiste Zemlje.
“Zapad” označava mesto gde se javlja Čista Zemlja. “Budina zemlja” je jedna cela velika galaksija svetova koji su svi podučavani od strane jednog Bude. U smislu našeg sveta, tu je centralna Polarna Planina, četiri kontinenata na istoku, zapadu, jugu i severu od nje koji su obasjani od strane istog sunca i meseca, koja je okružena cirkularnim vencem gvozdenih planina: ovo je jedan svet. Hiljadu ovih svetova sačinjavaju jedan mali sistem svetova, hiljadu malih sistema svetova sačinjavaju jedan srednji sistem svetova, i hiljadu srednjih sistema svetova sačinjavaju jednu veliku galaksiju svetova. Sto milijardi ovakvih Budinih zemalja prema zapadu se nalazi Zemlja Ultimativnog Blaženstva.
Nalazi se svet pod imenom Ultimativno Blaženstvo. Ovo nas upoznaje sa imenom okruženja Amitabe, sa njegovim domenom. U vremenskoj dimenziji, njegovo vreme se računa u terminima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U prostornoj dimenziji, njegove granice se računaju u terminima Deset Pravaca (četiri glavna pravca, četiri posredna pravca, nadira i zenita).
Sanskritsko ime za Zemlju Ultimativnog Blaženstva je “Sukavati (Sukhavati)”. Takođe se naziva Zemljom Mirnog Negovanja, Zemljom Mira i Blaženstva, Zemljom Čiste Staloženosti a postoji i par drugih imena. Osnovno značenje je da se radi o krajnje mirnoj i sigurnoj zemlji, i zauvek sklonjenoj od svih formi bola i patnje. Ovo je nadugačko objašnjeno ispod.
Postoje četiri vrste Čiste Zemlje, i svaka vrsta je zauzvrat podeljena u smislu čistoće ili oskrnavljenja (videti rečnik, “Četiri Čiste Zemlje”).
Bude imaju tri tela, koja su diskutovana u smislu singularnosti i multipliciteta [videti rečnik: “Tri Tela Buda”].
Kada sutra kaže, “nalazi se svet pod imenom Ultimativno Blaženstvo” i “postoji Buda pod imenom Amitaba”, ona kaže da zapravo postoje i taj svet i taj Buda. Ovde postoje četiri značenja.
- Postoji stvarna Čista Zemlja, i ona nas čini srećnim da je tražimo.
- Daje nam istinite instrukcije da bi nam omogućila da se koncentrišemo na Čistu Zemlju.
- Čista Zemlja nije plod imaginacije ili fatamorgana, ne radi se o zaobilaznom učenju koje ne treba da se shvati bukvalno, to nije prazna lažnost, to nije zemlja koja se doseže putem Vozila Teravade.
- Čista Zemlja je deo naše prave prirode, da nam omogući da imamo duboku realizaciju nje i da prodremo u istinu Stvarne Oznake (Uma).
“Buda koji izlaže Darmu” u ovoj prilici pokazuje da i Čista Zemlja i Amitaba postoje – ovo nije slučaj kada je “prošlost već prošla, a budućnost još uvek nije dobila obrise”. Moramo da načinimo zavet da se rodimo u Čistoj Zemlji i da lično čujemo učenje Amitabe, tako da mogžemo brzo da postignemo pravo prosvetljenje.
Činjenica da su Čista Zemlja i Amitaba Buda ovde u sadašnjosti nas ohrabruje da imamo veru. Činjenica da je svet Amitabe nazvan Zemljom Ultimativnog Blaženstva nas ohrabruje da se zavetujemo da budemo rođeni tamo. Činjenica da je Buda u Čistoj Zemlji nazvan Amitaba nas ohrabruje da se uključimo u čudesnu praksu zazivanja njegovog imena.
Reči sutre su koncizni, ali značenje je veoma duboko.
Ovo zaključuje komentar u vezi uvodnog dela sutre.
Izvor: https://www.buddhistdoor.com/OldWeb/bdoor/archive/sutra_comm/amitabha/amitsutra2.htm