DEO I
Poglavlje:
Patnja: Problem Postojanja
Prvi Veličanstveni Zavet Bodisatve:
Ja se zavetujem da ću spasiti bezgranična živa bića od patnje.
Buda naporno radi kroz eone radi živih bića
Kultivišući neograničenu, veliku samilost.
Da bi se slagao sa živim bićima, on ulazi u rođenje i smrt,
Posvuda transformišući mnoštva bića, tako da bi ona postala čista [1].
Ovaj zavet odgovara Plemenitoj Istini Patnje.
Bikšui, šta je Plemenita Istina Patnje? Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; tuga, jadikovanje, bol, žalost, i očaj su patnja; biti zajedno sa stvarima ili osobama koje mrzite je patnja; biti odvojen od stvari ili osoba koje volite je patnja; ne zadobiti ono što želite je patnja; u opštem slučaju, identifikacija sa Pet Konstituenata Postojanja (fizička forma, osećanje, misli, voljne formacije, i svesnost) je patnja [2]. Istina Patnje se treba razumeti.
Pomenuti “problem” postojanja već sam po sebi podrazumeva da nešto nije kako treba sa životom kakvim ga doživljavamo. Gde je problem? Sam Budin život nam obezbeđuje uvid.
Buda, Šakjamuni, čije ime znači “Mudrac Šakja klana,” je rođen pre oko 2500 godina u gradu Kapilavastu u Indiji. Njegov otac je bio vladalac jednog od mnogih kraljevstava koja su sačinjavala Indiju u tom vremenu. Nakon njegovog rođenja, vidovnjaci su predvideli da će vladarev sin postati ili veliki monarh vladalac sveta ili će napustiti svetovan život da bi postao potpuno prosvetljeni svetac, Buda, koji će podučavati bezbrojna ljudska bića da pronađu pravu sreću koja nadilazi svet.
Kralj, bojeći se da bi njegov sin mogao da se odrekne trona, preduzeo je posebne mere predostrožnosti tokom podizanja svoga sina da bi ga sprečio da posmatra patnje sveta. Njegov sin, princ, je neprestano uživao u mnoštvu zadovoljstava života i nije dolazio u kontakt sa bilo kojim od svetovnih problema. Tokom svoje mladosti, budući Buda je uživao odvojene palate za svako od godišnjih doba. Nikada nije napustio oblasti palata. Tako je prinčevo iskustvo života nalikovalo nebu na zemlji.
Sa devetnaest godina je princ upitao svog oca da li bi mogao da uradi svoju prvu ekskurziju van palate. Kralj se nevoljno složio ali se pobrinuo da se duž puta njegov sin ne susretne ni sa kim osakaćenim, starim ili bolesnim.
Ali, princ je na svojoj prvoj ekskurziji van palate imao sledeća iskustva:
Staro doba
U tom trenutku se kralj Neba Čistog Boravišta [3] odjednom pojavio sa strane puta preobraćen u starog oronulog čoveka da bi uskomešao odvratnost u prinčevom srcu. Princ je video starca i bio je zaprepašćen. Pitao je kočijaša, “Kakva vrsta osobe je ovaj sa belom bradom i savijenim leđima? Njegove oči su mutne; njegovo telo se tetura. Oslanja se na štap i hoda slabašno. Da li se njegovo telo promenilo neočekivano, ili je ovo samo kako stvari stoje na prirodan način?”
Um kočijaša se kolebao. Nije se usudio da odgovori istinito. Onda je bog iz Neba Čistog Boravišta, svojim duhovnim moćima, prouzrokovao da ovaj odgovori istinito. “Njegov oblik je propao; njegova energija je skoro nestala. Puno nevolja a malo sreće označava njegov život. Sada je zaboravan, a njegove čulne sposobnosti su potrošene. To su atributi starog doba. Na početku, bio je beba koja sisa, koga je njegova majka dugo dojila. Onda je kao mladić, zgodan i neobuzdan, vitlao i igrao se okolo, uživajući u čulnim željama. Ali, kako su godine prolazile, njegovo telo je venulo i propadalo. Sada ga je starost dovela do rasula.”
Princ je ispustio dugačak uzdah, i onda je pitao kočijaša, “Da li je on jedini koji je postao oronuo i star, ili ćemo mi svi postati ovakvi?”
Kočijaš je ponovo odgovorio, “Ova životna sudbina isto čeka Poštovanog. Kako vreme prolazi, vaše telo će propadati po prirodi stvari. Ovo će se desiti sigurno, bez sumnje. Svi oni koji su mladi i energični, će ostariti. Ovo zna ceo svet, a ipak ljudi traže zadovoljstva.”
Bodisatva je dugo kultivisao karmu čistoće i mudrosti, i naširoko je sadio korenove svake vrline. Plodovi njegovih zaveta su sada cvetali. Čuvši ove reči o patnji starosti, on je zadrhtao; njegova dlaka se nakostrešila. Kao uplašeno stado životinja koje beže od udarca groma, Bodisatva je na isti način drhtao od straha, dok je duboko uzdisao i kontemplirao patnju starosti.
On je protresao svoju glavu i staloženo zurio dok je razmišljao o agoniji starosti. “Kako mogu ljudi da nalaze ushićenje u zadovoljstvima života kada starost dovodi sva zadovoljstva do propasti? To utiče na svakoga; niko ne može da pobegne. Neko vreme telo može biti robusno i jako, ali je sve podložno promeni. Sada moje sopstvene oči posmatraju istinu starosti. Kako mogu da ne budem zgrožen i da ne želim da je napustim? “
Bodisatva je rekao kočijašu, “Brzo okreni kočiju i pođi nazad. U nemogućnosti da zaboravim ono što će mi starost doneti, kakvu bih sreću mogao da nađem u ovim baštama i šumarcima?” Poslušavši naređenje, on je poterao kočiju brzo kao vetar, i vratio se u palatu.
Princ je dugo razmišljao o iskustvu starosti. Palata se osećala kao pusto groblje. Šta god da je dodirnuo, ostavljalo bi ga tupim i hladnim. Njegovo srce nije moglo pronaći mir. Kralj je čuo da je njegov sin nesrećan, pa ga je zamolio da ode na još jedan izlet. Naredio je svojim oficirima da pripreme sve da bude još blistavije nego pre.
Bolest
Gore pomenuti bog se još jednom transformisao, ovoga puta u bolesnu osobu, jedva se držeći za svoj život sa strane puta. Mršavim telom i natečenim stomakom, sporim, asmatičnim disanjem, presamićen usahnulim rukama i nogama, on je tužno jecao i stenjao.
Princ je pitao kočijaša, “Kakva vrsta osobe je ovo?” Kočijaš je odgovorio, “Ovo je bolesna osoba. Četiri velika elementa koja sačinjavaju njegovo telo su u potpunosti van ravnoteže. Mršav i slab, on nije u stanju da uradi skoro ništa. Prevrćući se napred, nazad, on mora da se osloni na druge.”
Čuvši ovo, prinčevo srce je bilo preplavljeno sažaljenjem. Onda je pitao, “Da li je to samo ova osoba koja postaje bolesna, ili su i drugi ljudi podložni?”
On je odgovorio, “Na ovom svetu će svako takođe postati bolestan. Bolest kinji sve one koji imaju telo. Ipak, budalasti ljudi traže radost u prolaznim zadovoljstvima sveta.”
Princ je ovo čuo uz strah i nevericu. Njegov um i telo su drhtali kao svetlucavi mesec u uzburkanoj vodi. “Lutajući ovim okeanom velike patnje, kako može čovek da bude lagodan?” On je uzdahnuo misleći na ljude sveta, tako obmanute, zbunjene, i ometene. “Lopov bolesti može pristići u bilo kom momentu. Ipak, oni se doimaju srećno i oduševljeno.”
Onda je naložio kočijašu da se okrene i vrati, dok je njegov um bio izbezumljen zbog nesreće bolesti. On je bio kao neko ko upravo treba da bude pretučen, ko savija svoje telo čekajući da palica udari. Tiho je boravio u palati, težeći samo za srećom s one strane sveta.
Kralj je ispitao razlog povratka njegovog sina. Bilo mu je rečeno da je princ video bolesnu osobu. Kralj je bio zgrožen i potpuno van sebe. On je žestoko ukorio ljude koji su pripremali put. Ali su oni bili previše zbunjeni i nisu mogli da objasne šta se desilo.
Onda je u Prinčev harem bilo poslato još više pevačica. Njihova muzika je bila finija nego pre. Kralj se nadao da će princ, pod uticajem pesme i plesa, postati zaluđen i neće napustiti svetovan život. Danju i noću su pristizali darovi ljupkih žena i pesme, a ipak on nije bio uopšte srećan.
Sam kralj je putovao u potrazi za baštama, čudesnim i lepim. On je takođe odabirao najlepše i najpohotljivije devojke za Princa. One su mu se umiljavale; sa svim svojim talentima su mu služile. Bile su toliko zanosne, da je jedan pogled na njih zbunjivao muškarce.
On je ukrasio čak i više kraljevski put tako da su nečistoće bile van pogleda. Naredio je ponovo dobrom kočijašu da se pažljivo probija kroz pozlaćeni put.
Smrt
U tom trenutku se bog iz Nebesa Čistih Boravišta preobratio u leš. Četiri čoveka koja su nosila leš su se pojavila tik ispred Bodisatve. Samo su Bodisatva i kočijaš videli ovo. Niko drugi nije bio svestan šta se dešava. On je pitao, “Kakvo je ovo telo, ukrašeno cvetovima i zastavama? Oni koji idu iza njega su svi pogođeni tugom. Njihova kosa visi raspuštena, i jadikuju dok idu za njim.”
Bog je još jednom inspirisao kočijaša. Ovako je on odgovorio, “Ovo je mrtva osoba. Svi njegovi organi su propali; njegov život je odsečen. Njegom um se raspršio; njegova svesnost je otišla. Njegov duh je otputovao a njegovo telo je uvenulo. Ono je rigidno i pravo kao suvo drvo. Ranije su ga svi njegovi rođaci i prijatelji obožavali. Oni su se kupali u međusobnoj privrženosti. Sada ga niko od njih čak ni ne želi da vidi. Oni će ga izbegavati i napustiće ga na praznom groblju.” Kada je princ čuo o smrti, njegovo srce ga je zabolelo; osetio se u potpunosti vezano. Upitao je, “Da li se radi samo o ovoj osobi koja umire, ili je svako na svetu predodređen da umre?”
On je odgovorio, “Svako i svi moraju da umru. Šta god ima početak mora takođe da ima kraj. Stari, mladi, i one srednjeg doba, svako ko ima telo je podložan propadanju.”
Princ je bio šokiran. Njegovo telo se nagnulo napred, preko ograde kočije. Njegovo disanje se zaustavilo i on je uzdahnuo, “Zašto su ljudi ovog sveta tako obmanuti? Svi vide da će njihovo telo nestati, a ipak idu kroz život tako ležerno. Oni nisu nesvesni kao mrtvo drvo ili kamen. A ipak, nikada ne razmišljaju o nestalnosti života.”
On je naredio kočijašu da ga vrati kući, “Ovo nije vreme za vožnju zadovoljstva. Život može da se ugasi u bilo kom trenutku. Kako bih mogao da uživam u ekskurziji?”
Ova iskustva su primorala princa da se odrekne običnog života da bi našao put s one strane rođenja i smrti. Njegov otac, sa druge strane, bio je nepokolebljiv da on ostane u palati. Princ je obećao da će ostati ako bi njegov otac mogao da garantuje četri stvari:
Samo pod četiri uslova ću napustiti moju rešenost da napustim život svetovne osobe.
Zagarantuj mi da će moj život trajati zauvek; da ću biti bez bolesti ili starosti, i da svo moje materijalno bogatstvo neće nikada nestati. Onda ću poštovati tvoje naređenje i neću napustiti svetovan život.
Ako ove četiri želje ne mogu biti ispunjene, dozvoli mi da napustim svetovan život. Molim te nemoj da pokušavaš da me osujetiš. Ja se nalazim u kući koja gori. Kako bi mogao da me ne pustiš van?
Princ jeste napustio palatu da bi preduzeo duhovnu potragu da bi rešio problem postojanja. Šest godina kasnije je postao Buda, potpuno Prosvetljeni.
Plemenita Istina Patnje sugeriše da naš život prožima duboka slabost. Sve za šta živimo, sve što nam je nama drago će na kraju biti izgubljeno: naši očevi i majke, naše sestre i braća, naši sinovi i ćerke, naši muževi ili žene, i na kraju čak i naši životi. Smrt oduzima sve. Ovo je veoma ozbiljna stvar zato što je i neizbežna i stvarna, i štaviše, zbog toga što paradoksalno neizbežnost smrti daje usmerenje i smisao životu. Bodisatva oseća jedinstvo i veliku rezultujuću samilost za sva bića koja prolaze kroz patnju. Stoga on prati put Bude ka Probuđenju da bi pomogao svim bićima da zaustave patnju i postignu pravu sreću.
Ja ću biti dobar doktor za bolesne i one koji pate. Ja ću voditi one koji su izgubili svoj put prema ispravnom putu. Biću jarko svetlo za one u tamnoj noći. Omogućiću siromašnim i onima u oskudici da otkriju skrivena blaga. Bodisatva je nepristrasno od koristi svim živim bićima na ovaj način…
Zašto je to tako? Zato što sve Bude, Oni Koji Su Tako Došli (Thus Come Ones) [4] uzimaju srce velike samilosti kao samu svoju supstancu. Zbog živih bića, oni imaju veliku samilost. Iz velike samilosti se rađa Bodi (Bodhi) um; a zbog Bodi uma [5], oni postižu Jednako i Pravo Probuđenje [6].
Stoga, velika samilost za svo mnoštvo živih bića koje pate u Samsari je katalizator za donošenje duboke rešenosti da bi se postao potpuno Prosvetljeni Buda, to jest, za stvaranje Bodi uma.
Meritorni Kvaliteti Bodi Uma
Trebali biste znati da je Bodi um potpuno jednak svim zaslugama i vrlinama svih darmi podučavanih od strane Bude. Zašto? To je zato što Bodi um proizvodi sve prakse Bodisatvi. To je zato što se prošli, sadašnji i budući Oni Koji Su Tako Došli rađaju iz Bodi uma. Stoga, dobri mladi čoveče, ako postoje oni koji su izneli rešenost za Anutara-Samjak-Sambodi (Anuttara-Samyak-Sambodhi) [7], oni su već iznedrili beskonačnu zaslugu i vrlinu i univerzalno su u stanju da se saberu i ostanu na putu Sve-mudrosti…
Dobri mladi čoveče, to je samo način na koji je jedna lampa, ako se unese u tamnu prostoriju, u stanju da u potpunosti iskoreni stotine hiljade godina tame. Lampa Bodi uma Bodisatve, Mahasatve (Mahasattva) [8] je isto takva, po tome što nakon ulaska u sobu koja predstavlja um živog bića, različite tamne prepreke svih karmičkih pogođenosti iz stotine kvadriliona nesamerljivih eona mogu sve da budu potpuno uništene.[9]
[1] Vladari Sveta, Poglavlje 1, Sutra Cvetnog Ukrasa (Flower Adornment Sutra).
[2] Sutra Okretanja Darma Točka, Dhamma Cakka Ppavattana Sutra. Samytta Nikaya LVI, 11
[3] Odnosi se na Dodatak I, Karta Samsare, Oblast Rođenja i Smrti. Čista Boravišta su Pet Nebesa Ne-Povratka u Oblasti Forme.
[4] “Onaj Koji Je Tako Došao” je jedan od deset naziva Bude.
[5] Bodi um je katalizator za put Bodisatve.
[6] Ponašanje i Zaveti Bodisatve “Univerzalno Dostojan”, iz Sutre Cvetnog Ukrasa (Flower Adornment Sutra)
[7] Anutara-Samjak-Sambodi bukvalno znači “Nenadmašivo, Pravo i Potpuno Prosvetljenje”, što znači ultimativno Prosvetljenje Bude.
[8] Mahasatva bukvalno znači “veliko biće”, to jest, veliki Bodisatva.
[9] Ulaženje u Darma Oblast, Poglavlje 39, Volumen 8, iz Sutre Cvetnog Ukrasa
Izvor: http://www.cttbusa.org/buddhism_brief_introduction/part1chapter1.asp.html