Opšte Objašnjenje Amitaba Sutre: Predgovor

DEO III Predgovor

Sve Sutre se mogu podeliti na tri dela:

• Predgovor
• Ispravno Načelo, i
• Transmisija

Predgovor diskutuje opšte značenje Sutre, Ispravno Načelo diskutuje njenu doktrinu, a Transmisija nas upućuje da prenosimo Sutru, da je propagiramo i da načinimo da ona teče, kao voda, posvuda. Predgovor je kao glava osobe, a Ispravno Načelo je kao njegovo telo. Kao što su naši organi veoma jasno raspoređeni unutar naših tela, isto tako su doktrine jasno iznesene unutar Sutre.

Predgovor može takođe da se nazove “Pogovorom”. “Zar to nije kontradikcija,” vi pitate. Nije kontradikcija zato što on nije bio izgovoren od strane samog Šakjamuni Bude, već je bio dodat kasnije kada su Ananda i Mahakasjapa (Mahakasyapa) uređivali Sutre. Može takođe da se nazove Predgovor “Uzdizanja Darme” zato što iznosi razloge zašto je Sutra bila izgovorena. Može takođe da se nazove Predgovor “Sertifikovanja Vere” zato što dokazuje da se Sutri može verovati.

U Predgovoru, ispunjeno je Šest Zahteva. To su:

• vera,
• slušalac,
• vreme,
• domaćin,
• mesto, i
• publika.

Sutra:

Tako sam ja čuo. U jednom vremenu Buda je boravio u Šravastiju, u Đetinom Šumarku, u Bašti Dobročinitelja Siročića i Usamljenih, zajedno sa skupom velikih Bikšua, ukupno hiljadu dvesta pedeset, svi veliki Arhati koje je skup znao i prepoznavao:

Komentar:

Tako ispunjava zahtev vere. Sam ja čuo ispunjava zahtev slušaoca. U jednom vremenu ispunjava zahtev vremena, a Buda je domaćin. U Šravasti ju (Sravasti), u Bašti Dobročinitelja Siročića i Usamljenih ispunjava zahtev mesta, a skup velikih Bikšua ispunjava zahtev publike. Zbog toga što su svih šest zahteva ispunjeni, mi znamo da se ovoj Sutri može verovati.

Tako sam ja čuo.

Šta znači Tako? Tako ispunjava zahtev vere. Možete imati veru u Darmu koja predstavlja Tako, ne u darmu koja ne predstavlja Tako. Tako određuje tekst kao ortodoksnu Budinu Darmu.

Tako znači “to je Tako”.

Tako je mirnoća: to je označava pokret.

Ako je to Tako, ono jeste; ako nije Tako, ono nije.

Šta god nije ne-postojeće, postoji; šta god je bez greške je ispravno.

Tako znači “mirno i nepokretno.”
Tako je prava praznina; ono je čudesno postojanje.
Čudesno postojanje nije odvojeno od prave praznine.
Prava praznina nije odvojena od čudesnog postojanja.
Praznina i postojanje su nedualni:
Oboje prazni i postojeći, niti jedno od njih prazno ili postojeće.
U ovu Darmu može da se veruje.

Četiri reči, Tako sam ja čuo, započinju sve Budističke sutre. To je Tako; kada ne bi bilo Tako, ne bi bilo ispravno. Ovo je doktrina, a u Darmu koja je Tako (Takva) može da se veruje.

Ja sam čuo.

Ananda kaže da je on sam lično čuo ovo učenje. Ali, pošto je dao dokaz da je postigao ostvarenje Arhatstva, u osnovi Ananda nema ego. Kako može da kaže, “Ja sam čuo?” Ovo je “sopstvo ne-sopstva.” Ananda kaže, “Ja sam čuo,” da bi bio razumljiv običnim ljudima, koji imaju “sopstvo.”

Čuo sam, ispunjava ostvarenje slušaoca. Zašto čovek ima veru? Zato što je čuo. Da nije čuo, kako bi mogao da ima veru?

Anandina Četiri Pitanja

Upotreba Tako sam ja čuo dolazi od instrukcija datih Anandi od strane Bude tik pre no što je Buda ušao u Nirvanu:

Jednog dana je Šakjamuni Buda objavio, “Večeras, u sredini noći, ja ću ući u Nirvanu!” Kada je Ananda čuo ovo bio je toliko izbezumljen da je plakao kao beba za svojom majkom i pozvao je, “Buda, Buda, molim te nemoj da ulaziš u Nirvanu! Molim te nemoj da nas sve odbacuješ!” On je plakao i molio sve dok njegov mozak nije postao zbrkan, možda zato što je pomislio da je ovo ono što bi trebao da radi.

Upravo tada je prošao slepac koji nije bio nalik ostalim slepcima. Njegove obične oči su bile slepe, ali njegovo Nebesko Oko je bilo otvoreno. Zato što je bio slep, nije bio opterećen sa puno lažnog razmišljanja, i njegov um je bio veoma čist. “Poštovani,” rekao je obraćajući se Anandi, “Zašto plačeš?”

“Buda se sprema da uđe u Nirvanu,” odgovorio je Ananda. “Kako mogu da zadržim svoje suze?”

Slepi starešina je odgovorio, “Kako možeš da uradiš svoj posao ako plačeš? Nakon što Buda uđe u Nirvanu, moraćemo da uspostavimo mnoge stvari. Treba da se uradi posao a postoje i pitanja koja treba da se postave.”

“Kakva pitanja?” rekao je Ananda. “Buda se sprema da uđe u Nirvanu. Šta je još ostalo da se uradi? Šta može biti važnije od Budine Nirvane?”

Slepi čovek, čije je ime bilo Aniruda (Aniruddha), i koji je bio najistaknutiji po svom kapacitetu Nebeskog Oka je rekao, “Postoje četiri ekstremno važne stvari koje moraju da se podmire.”

“Koje su one?” pitao je Ananda.

“Kompilacija sutri je jedna,” rekao je. “Kojim rečima bismo trebali da počnemo svaku sutru?”

“Istina!” rekao je Ananda. “To je važno. Dobra je stvar što si ukazao na to. Nikada se ne bih toga setio sam. Sve o čemu mogu da razmišljam je Budin odlazak u Nirvanu. Koje je drugo pitanje koje bih trebao da pitam?”

Poštovani Aniruda je rekao, “Mi smo uzeli Budu za svog učitelja, ali kada on ode u Nirvanu, ko će biti naš učitelj? Da li bismo trebali da tražimo drugog učitelja?”

“Tačno, tačno!” rekao je Ananda. “Trebali bismo da nađemo drugog dobrog učitelja. Ti si u potpunosti u pravu. Šta je treće?”

Aniruda je rekao, “Sada mi živimo sa Budom, ali kada on ode u Nirvanu, gde ćemo živeti?” “To je veoma važno,” rekao je Ananda. “Bez mesta za život, kako možemo da kultivišemo Put? Da li bismo trebali da nađemo neko drugo mesto za život? Ove tri stvari su ekstremno važne. Šta je četvrta?”

Aniruda je rekao, “Buda može da disciplinira Bikšue (Bhikshus, monasi) zle naravi, ali nakon što ode u Nirvanu, kako bismo trebali da se brinemo o njima?”

Sada, Bikšu zle naravi ne čini ništa do li smeta drugim ljudima. Ako meditirate, on hoda naokolo, “Tup! Tup!” stvarajući mnogo buke tako da niko ne može da uđe u samadi. Kada ljudi hodaju, on seda da meditira. “Gledajte me!” on kaže. “Ja sedim mnogo bolje od sviju vas,” i pretvara se da je ušao u samadi. Kada se ljudi klanjaju Budi, Bikšu zle naravi voli da recituje sutre, a kada ljudi recituju sutre, on voli da se klanja Budi.

U opštem slučaju, on mora da ima specijalni stil – “stil Bikšua zle naravi” – i ne povinuje se pravilima. Ako svi idu jednim putem, on ide suprotnim putem. On nema obzira ni za koga drugoga, već očekuje da ga svako primećuje. “On je strašan,” svi govore. “On stvarno kultiviše.” On insistira da bude poseban tako da bi ga ostali primetili i rekli da je najbolji. Žestoko takmičarski nastrojen, on mora biti najjači, izuzetan među najboljima. On stoji kao asura sa svojim dlanovima na kukovima kao da hoće da kaže, “Da li vidite kakav sam ja veliki heroj?” On mora da se razlikuje i da nadmaši svakoga drugoga.

Kada je Buda bio na ovom svetu, on je mogao da kontroliše ovakve Bikšue zle naravi, i oni su se povinovali njegovim instrukcijama. Ali nakon što uđe u Nirvanu, ko bi ih nadgledao? I ko bi mogao da kontroliše svetovnu osobu zle naravi koji kaže, “Pogledajte me. Ja sam posvećeniji od svih vas drugih svetovnih osoba.” Zapravo, on misli da upravo zbog njega i njegovog specijalnog stila niko drugi nije posvećen. Aniruda je rekao, “Kada Buda ode u Nirvanu, šta ćemo da radimo sa Bikšuima zle naravi i svetovnim osobama zle naravi?”

“Ovo su važna pitanja,” rekao je Ananda. “Otići ću i pitaću odmah.” On je obrisao svoje oči, istresao svoj nos, i otrčao je do Bude. “Buda, Veliki Učitelju,” rekao je, “imam četiri pitanja koja bih voleo da te pitam pre no što odeš u Nirvanu. Poštovani od Sveta, da li bi bio samilosan i odgovorio na njih?”

“U redu,” rekao je Buda.

“Buda,” rekao je Ananda, “ti si izgovorio mnoge sutre. Kada ih kompiliramo i uredimo, kojim rečima bi one trebale da počinju?”

Buda je rekao, “Sve sutre izgovorene od strane Buda prošlosti, sadašnjosti, i budućnosti počinju rečima, ‘Tako sam ja čuo’ što znači, ‘U Darmu koja predstavlja Tako može da se veruje. Ja sam je lično čuo.’ ”

Ananda je rekao, “Drugo, ti si naš Učitelj, ali kada uđeš u Nirvanu, ko će biti naš učitelj? Molim te poduči nas. Da li bi trebao da bude Mahakasjapa (Mahakasyapa)?”

Buda je rekao, “Ne. Kada je uđem u Nirvanu, uzmite Pratimokšu (Pratimoksa), propise, kao svog učitelja. Da bi bili u skladu sa Budinim instrukcijama, oni koji napuste svetovan život moraju najpre da prime propise.”

Onda je Ananda rekao, “Uvek smo živeli sa tobom, Budo, ali kada uđeš u Nirvanu, gde ćemo živeti?”

Šakjamuni Buda je rekao, “Kada odem u Nirvanu, Svi Bikšui, Bikšune (Bhikshunis), Upasake (Upasakas) i Upasike (Upasikas) bi trebali da borave u Četiri Aplikacije Pozornosti: Pozornost u odnosu na telo, osećanja, misli, i darme.”

• Kontemplirajte telo kao nečisto. Ako znate da je telo nečisto, nećete ga voleti, a bez ljubavi neće biti vezanosti. Biti bez vezanosti je sloboda. Tako da najpre, odnosite se prema telu kao prema nečemu nečistom.
• Kontemplirajte osećanja kao patnju. Osećanja su jedna vrsta patnje, bez obzira da li su prijatna ili neprijatna, jer su prijatna osećanja uzrok neprijatnih osećanja.
• Kontemplirajte misli kao nestalne. Misli se menjaju i teku i nisu stalne.
• Kontemplirajte darme kao lišene sopstva.

Ananda je pitao dalje, “Kako bismo trebali da tretiramo Bikšue zle naravi?”

Buda je rekao, “To nije uopšte problem. Jednostavno budite tihi i oni će otići. Borite se protiv zlih ljudi snagom koncentracije. Nemojte da vas pomere. Ako su oni zli, nemojte biti zli u svom odgovoru njima. Ako vas ludi pas ujede i vi ga ujedete nazad, vi ste i sami postali kao pas. Ljudi zle naravi su rođeni sa zlom ćudi. Sve što možete da uradite je da ih ignorišete i oni će uskoro izgubiti interesovanje i otići.”

“Oh,” rekao je Ananda, “stvarno je veoma jednostavno.”

Zašto je Buda rekao Anandi da koristi četiri reči “Tako sam ja čuo?” Ove četiri reči imaju tri značenja:

• Da se Budističke sutre razlikuju od tekstova drugih religija. Nebudističke religije u Indiji počinju svoje tekstove sa slovima “A” ili “O”, što znači “nepostojanje” ili “postojanje”. Kako ove suprotstavljene religije vide stvari, sve darme na nebesima i zemlji ili postoje ili ne postoje. “Ako nije nepostojeće,” oni kažu, “onda postoji, a ako ne postoji, onda je nepostojeće.” U opštem slučaju, dokle god njihov pogled seže, ništa ne može da ode s one strane postojanja i nepostojanja. “Na početku nije bilo ništa,” oni pišu, “ali sada postoji.” Nijedna od ovih religija ne govori o pravoj praznini i čudesnom postojanju. Njihove doktrine mogu donekle da liče, ali ih oni ne objašnjavaju u detalje.

Budističke sutre predstavljaju “Tako”. One su jednostavno na taj način. Darma je jednostavno na taj način. Vi pitate, “Šta nije na taj način?” Sve je na taj način. Ako postavite pitanje i kažete, “Šta je na taj način?” onda ništa nije na taj način. “Tako” je ekstremno čudesno. Reči “Tako sam ja čuo” razlikuju Budističke sutre od tekstova drugih religija.

Da bi razrešio sumnje skupa. Buda je znao da će svi imati sumnje. Nakon Budine Nirvane, dok su Ananda i Mahakasjapa uređivali sutre, Ananda je seo na Darma-sedište da govori Darmu. Videvši ga kako sedi na Budinom sedištu, kod članova skupa, su se odjednom javile tri sumnje:

• Neki su pomislili, “Šakjamuni Buda nije kompletirao mirnoću! On nije otišao u Nirvanu. Naš Učitelj živi!” Oni su mislili da je Ananda Šakjamuni Buda koji se vratio nazad u život.
• Drugi su mislili, “Šakjamuni Buda je već ušao u Nirvanu. Ovo mora da je Buda iz drugog pravca: severa, istoka, juga, ili zapada.”
• “Ne,” rekli su treći, “Veliki Učitelj je otišao u Nirvanu. On se nije vratio nazad u život, a Bude drugih pravaca podučavaju ljude iz drugih pravaca. Oni nikada ne bi došli čak do Saha sveta. Zašto, sam Ananda mora da je realizovao Budastvo!”

Skup je imao ove tri dileme sve dok Ananda nije rekao, “Tako sam ja čuo.” Čim je on to rekao, svi su znali da se Šakjamuni Buda nije vratio. Oni su znali da to nije Buda iz drugog pravca, i da Ananda nije postao Buda. Darma koja je “Takva” je ono što je Ananda lično čuo od Šakjamuni Bude. Tri sumnje su se odjednom javile a četiri reči su ih otklonile.

Da bi se zaustavile debate u skupu. Od svih velikih Bikšua, Ananda je bio najmlađi. On je bio rođen na dan kada je Šakjamuni Buda realizovao Budastvo, i kada je Buda otišao u Nirvanu, Ananda je imao samo četrdeset devet godina. Zašto je Ananda bio odabran da objašnjava i uređuje sutre? Stari Kasjapa je bio najstariji, a Maudgaljajana (Maudgalyayana) i Šariputra (Shariputra) su obojica bili višeg statusa od Anande. U skupu je postojalo mnogo drugih koji su imali veće Vrline-Puta i više znanja od njega.

On je bio najmlađi i bilo je za pretpostaviti da niko ne bi verovao u njega i da bi mnogi pokušali da budu prvi. Neko bi mogao da kaže, “Ja sam čuo više sutri nego ti tako da bih ja trebao da ih objasnim.” Ali kada je Ananda rekao, “Tako sam ja čuo,” svi su znali da to nisu Anandini principi, ili principi Velikog Skupa. “Ovo je Darma, koju sam ja, Ananda, lično čuo da je Buda izgovara. To nije tvoje učenje i nije moje učenje; to je učenje našeg Učitelja. Ti nisi prvi i ja nisam prvi.” Ovo je utišalo debate u skupu.

prethodno   sledeće    Sadržaj

Prevod sa Engleskog sa stranice: http://www.cttbusa.org/amitabhacommentary/amitabha7.htm