Stih:
Osećanje, kognicija, formiranje i svesnost su kao praznina i forma.
Opet on poziva, “Šariputra, obrati pažnju, čuj!”
“Sve darme su prazne od karakteristika,” nedostaje im njihova sopstvena priroda.
“Ne proizvodene, ne uništene,” one tiho prožimaju;
“Ne oskrnavljene, ne čiste,” one su odvojene od iskvarene prljavštine;
“One se niti uvećavaju niti smanjuju” – prosvetljuju tamu i misterioznu sredinu.
U čistoj i dubokoj ultimativnoj tišini, svo stvaranje se nadilazi:
Iznenadno buđenje za originalnu savršenu fuziju sopstva i darmi.
Komentar:
Tri vrste forme – komplementarna vidljiva forma; komplementarna nevidljiva forma; i nekomplementarna nevidljiva forma – su objašnjene na prethodnoj strani. Obuhvaćeno ovim trima optštim klasifikacijama je dalje razlikovanje od jedanaest vrsta darmi forme. To su pet opažajnih sposobnosti [3] – oči, uši, nos, jezik, i telo – i kao dodatak, šest objekata percepcije – prizori, zvukovi, mirisi, ukusi, objekti dodira, i darme. Pet opažajnih sposobnosti se uparuju sa šest opažajnih objekata. Zajedno, oni sačinjavaju jedanaest vrsta darmi-forme, koji se nalaze unutar tri opštijih klasifikacija forme.
Da ponovimo, svi oskrnavljujući fenomeni ispred naših očiju, sve što ima vidljivu pojavu, je komplementarna, vidljiva forma. Četiri vrste darmi-forme koje su komplementarne i nevidljive su zvukovi, mirisi, ukusi, i objekti dodira. “Opažajni objekti uma” – to jest, darme – su takođe deo darmi-forme i klasifikuju se kao nekomplementarne nevidljive forme.
Kada pokušate da gledate na ovu vrstu forme, ne vidite ništa i nemate svesnost njenog prisustva, a ipak znate o njoj u svojim mislima. U kom smislu se opažajni objekt uma može nazvati darmom-forme? Pet opažajnih objekata koji se javljaju ispred vas ostavljaju iza sebe senke u vašem umu. Senka, ili opažajni objekti uma – uprljači uma – su takođe jedna vrsta forme, vrsta forme koja je unutar svesnosti uma.
Sama forma je praznina, a osećanje, razmišljanje, akcija i svesnost su takođe prazni. Oni su isto kao forma, koja je objekt percepcije. Odakle dolazi forma koja je objekat percepcije? Uparivanje šest formi koje su objekti percepcije sa šest opažajnih sposobnosti proizvodi šest svesnosti, u kojima se onda javlja diskriminacije forme.
Specifična priroda svake od šest opažajnih sposobnosti (to jest, svesnost koja je povezana sa svakom od njih) – gledanje, slušanje, mirisanje, kušanje, osećanje i saznavanje – je prazna. Pošto je priroda prazna a forma se manifestuje iz prirode, forma je takođe prazna. Drugim rečima, u formi se nalazi praznina. Ne morate da napustite formu da biste našli prazninu.
Sada ću govoriti o formi i prirodi gledanja. Koja od ove dve biste rekli da postoji pre? Ako forma postoji pre, onda kako može da se manifestuje kada nema viđenja? Ako kažete da gledanje postoji pre, onda gde odlazi priroda gledanja kada ne postoji forma? Tako, ako nema forme, priroda gledanja nema nikakvu funkciju.
Stoga, i priroda gledanja i forma su fundamentalno prazne. Ne biste trebali da proizvedete jednostranu prirodu vezanosti i da postanete vezani za ideju da je samo postojanje postojanje i da je sama praznina praznina. Originalna nedualnost praznine i postojanja je prava praznina i čudesno postojanje koji rađaju čudesno funkcionisanje.
Neki ljudi koji ne razumeju Buda-darmu vide prazninu i misle da je ona sigurno prazna; oni vide postojanje i misle da je ono sigurno postojeće. Ne razumevajući princip nedualnosti praznine i postojanja, oni traže van sebe, oni traže još jednu glavu povrh glave koju već imaju, i bivaju uhvaćeni u lažno razmišljanje. Kada je Buda govorio Sutru Srca, on je objavio čudesnu Darmu, princip nedualnosti praznine i postojanja.
Osećanje, kognicija, formiranje i svesnost su kao praznina i forma. / Opet on poziva, “Šariputra, obrati pažnju, čuj!” / “Sve darme su prazne od karakteristika,” nedostaje im njihova sopstvena priroda. Pet skandi – forma, osećanje, kognicija, formiranje i svesnost – su opšta kategorizacija svih darmi, koje se dalje mogu podeliti na 100 darmi: jedanaest darmi forme (rupa), osam darmi uma (čita, citta), pedeset jedna darma koje pripadaju umu (čaitasika, caitasika), dvadeset četiri neinteragujućih darmi (čita viprajukta, citta viprayukta), i šest neuslovljenih darmi (asamskrita, asamskrta).
Jedanaest darmi forme, koje smo diskutovali iznad, se odnose na uparivanje pet opažajnih sposobnosti sa šest opažajnih objekata. Osam darmi uma su ove:
1) svesnost oka;
2) svesnost uha;
3) svesnost nosa;
4) svesnost jezika;
5) svesnost tela;
6) svesnost uma;
7) oskrnavljujuća svesnost uma (manas); i
8) svesnost skladišta (alaja, alaya).
[3] KIneski, bukvalno “korenovi”.
Pravilna upotreba i uslovi korišćenja
Prevod na Srpski sa Engleskog sa sajta: http://www.cttbusa.org/heartsutra/hs12.htm