Šta je svesnost o dobroti živih bića? Iz života u život, od davnih eona (kalpi) pa do danas, svako živo biće i ja smo bili otac i majka jedno drugome. Bili smo dobri jedan prema drugome. Sada, iako nas je prolazak vremena razdvojio, i u našoj konfuziji više ne prepoznajemo jedan drugoga, logično je da im se odužimo za njihovo kulučenje. Kako znamo da nismo bili sinovi u prošlim životima onih koji sada nose krzno i imaju rogove? Kako znamo da oni koji sada puze po zemlji i lete na nebu nisu bili naši očevi u prošlim životima?
Naši roditelji su neprestano brinuli o nama, ali smo ih mi napustili kada smo bili mladi; porasli smo i zaboravili smo njihova lica. Još se manje sećamo naše porodice i prijatelja iz prošlih života, i sada je teško setiti se da li smo se nekada zvali Smit ili Džons. Dok naši preci jadikuju i plaču u paklovima, ili se iznova rađaju kao gladni duhovi, ko može znati o njihovoj patnji i bolu? Oni umiru od gladi; kome mogu da se žale? Ne mogu da ih vidim ili čujem, ali oni mora da tragaju spasenje i oslobađanje. Sutre prikazuju ovu situaciju sa izuzetnom jasnoćom. Samo su Bude mogle izgovoriti ove reči. Kako mogu ljudi sa devijantnim pogledima da znaju za to?
Iz ovih razloga, Budisatve primećuju da su čak i gusenice i mravi bili njihovi roditelji u prošlim životima i da imaju potencijal da budu Bude u budućnosti. Oni uvek razmišljaju kako da im budu od koristi i sećaju se da se revanširaju za njihovu dobrotu.
Ovo je peti uzrok i uslov za donošenje rešenosti da bi se postigao Bodi.
Izvor: http://www.cttbusa.org/bodhi_resolve/livingbeings_kindness.asp.html