Forma Se Ne Razlikuje od Praznine
Sutra:
Forma se ne razlikuje od praznine; praznina se ne razlikuje od forme. Sama forma je praznina; sama praznina je forma.
Stih:
„Forma se ne razlikuje od praznine“: „jeste“ je kao „nije“.
„Praznina se ne razlikuje od forme“: razlikovanje je u supstanci i funkciji.
„Sama forma je praznina“: njen pravi izvor je dokučen.
„Sama praznina je forma“: lažni tok je presušio.
Planine, reke, i velika zemlja su samo manifestacije svesnosti.
„San, iluzija, mehur, senka“ – tako stoje stvari!
Budite pažljivi da ne tražite van; održavajte Srednji Put.
Zbaciti umrljane niti uzroka znači prići Takvoći.
Komentar:
Šta je forma? Ono što poseduje uočljive karakteristike je forma. Šta je praznina? Ono što je bez karakteristika je praznina. Onda zašto tekst kaže, forma se ne razlikuje od praznine; praznina se ne razlikuje od forme; sama forma je praznina i sama praznina je forma? Ova sutra deklariše ultimativno značenje koje jasno prodire do najfundamentalnijeg principa.
Planine, reke, velika zemlja, i sve komore, koridori, sobe, i boravišta su forma. Šta je forma? Forma je unutar praznine. Gde je onda praznina? Praznina je unutar forme. Stoga se kaže da su forma i praznina nedualne. Forma se ne razlikuje od praznine znači da one nemaju razlikujuće karakteristike.
Praznina se ne razlikuje od forme takođe označava da praznina i forma nemaju različite karakteristike. One su jedno. Praznina sadrži formu, a forma sadrži prazninu. Na površini, vide se dvoje, ipak u stvarnosti je jedno.
Da bismo diskutovali formu, razmotrimo primer stola. Smestite ga na određeno prazno mesto, i on zauzima prazninu tog mesta tako da praznina više ne postoji. Oduzmite sto i praznina se istog časa ponovo javlja. Mesto je onda prazno. Pre no što je sto bio oduzet, da li je praznina postojala? Da, postojala je praznina, ali je bila zauzeta formom. Prazni prostor sigurno nije bio nepostojeći. Sa druge strane, tu gde postoji praznina, da li postoji forma? Upravo tamo leži poreklo forme. To je forma koja je praznina. Razmotrili smo formu i analizirali smo je tako da je postala prazna.
Na čega su nalik? Telo se karakteriše kao darma forme, dok se um karakteriše kao praznina. Darma-uma je darma-praznine; postignuće principa prave praznine je um. Pošto je telo darma-forme, odakle ono nastaje? Sastoji se od zemlje, vode, vatre, i vetra, četiri velika elementa, koji se spajaju i postaju telo-forme. Dalje, postoji mesto na kome se svaki od četiri velikih elementa vraćaju.
Kada osoba umre, voda se vraća velikom elementu vode, zemlja se vraća velikom elementu zemlje, vatra se vraća velikom elementu vatre, i vetar se vraća velikom elementu vetra. Svaki ima mesto na kome se vraća, tako da forma više ne postoji. Stoga sutra kaže da je sama forma praznina i da se forma ne razlikuje od praznine. Iako postoji karakteristika forme sada, u budućnosti ona će biti ispražnjena. Stoga stih kaže, „Forma se ne razlikuje od praznine“: „jeste“ je kao „nije“. Iako nešto „jeste“, to „jeste“ je isto kao „nije“.
„Praznina se ne razlikuje od forme“: razlikovanje je u supstanci i funkciji. Praznina i forma nisu različite, ipak one mogu biti razmatrane u terminima supstance i funkcije. Praznina se odnosi na praznu supstancu, dok je forma funkcija praznine. Iako supstanca i funkcija izgledaju kao da su različite, one su u osnovi jedno.
„Sama forma je praznina“: njen pravi izvor je dokučen. Kada zapravo znate da je sama forma praznina, dokučen je njen pravi izvor. Vaš pravi izvor je dosegnut i vi razumete potpuno.
„Sama praznina je forma“: lažni tok je presušio. Kada zapravo razumete da je sama praznina forma, nema više lažnog mišljenja: „lažni tok“ prestaje.
Forma se ne razlikuje od praznine; praznina se ne razlikuje od forme. Može se reći da je ovo iskustvo jedno posebno postignuće u vašem kultivisanju Puta. Takođe se može reći da forma o kojoj se govori su sve vrste „lepih formi“, što je kineska stilska figura za seksualne stvari.
Forma se ne razlikuje od praznine. Vrsta zadovoljstva koje se stiče pravim iskustvima postignuća na osnovu kultivisanja Puta može da izgleda isto kao sreća koja se dobija od „darmi-forme“. Stoga, forma se ne razlikuje od praznine, a praznina se ne razlikuje od forme. Ovde ste zadobili blaženstvo na osnovu vašeg kultivisanja koje nadmašuje blaženstvo muško-ženskih odnosa više od sto biliona puta.
Stoga, ako ste unutar forme u stanju da razumete princip praznine i da ne postanete vezani, niti da se hvatate niti da odbacujete niti da primate, to je praznina. Praznina se ne razlikuje od forme, jer je sama praznina forma. U praznini doživljavate istinsku sreću, „lažni tok je presušio“. U tom trenutku vaše lažno razmišljanje je takođe prestalo da postoji. Zašto? Zadobili ste sreću koja je čak i veća od one koja se izvodi iz forme. Pustili ste um lažnog razmišljanja.
Planine, reke, i velika zemlja su samo manifestacije svesnosti. Planine, reke, i velika zemlja su svi darme-forme koje se javljaju zbog svesnosti u našim umovima koja razlikuje. Ako možemo da transformišemo svesnost koja razlikuje, onda sve planine i reke i velika zemlja neće postojati.
„San, iluzija, mehur, senka“ – tako stoje stvari! [1] Sve je kao san. Svako zna za snove zato što ih svako ima, ali kada bih vas pitao zašto ste imali neki pojedinačni san, vaš odgovor bi možda izgledao da je korektan, ali ne bi nužno bio tačan. Mogli biste reći, „Ono što radim po danu sanjam po noći.“ Ili možda ćete reći, „U prošlosti sam doživeo nešto, i kao posledicu imao sam san o tome.“
Ipak, ponekad sanjate o stvarima o kojima nemate prethodno iskustvo. Kako to objašnjavate? Ne možete, a takođe ne možete ni da kažete kako ste se probudili iz sna. To znači biti mutan i zbunjen. Čim se probudite iz sna, vi ga zaboravite. Razmislite o tome. Imate san, i nakon što je prošlo manje od deset sati vi ste ga potpuno zaboravili.
Sada hajde da razmotrimo sadržaje naših prošlih života. Vi mislite, „Ja ne verujem da postoje prošli životi. Da sam imao prošle živote, zašto ih se ne sećam?“ Uzmite san kao usporedbu. Dan prolazi i san od prethodne noći je zaboravljen. Koliko manje možemo da se setimo događaja iz naših prošlih života!
Ako osoba sanja da je bogata i istaknuta i neko se javi u snu i kaže sanjaču, „Ti su bogat i veliki zvaničnik i imaš mnogo sinova i ćerki i puno poseda, ali ništa od toga nije stvarno; to je samo san,“ sanjač ne može da poveruje da je to istina i odgovara, „Šta? Ja sam sakupio veliko bogatstvo, ja sam visok zvaničnik, imam mnogo sinova i ćerki i velika imanja. Kako mogu da sanjam?“ Bez obzira šta se dešava, sanjač ne veruje da je u snu.
Nakon buđenja, on shvata bez da mu se kaže da je sanjao. „Kada sam zaradio toliko i toliko novca i kada sam bio zvaničnik i imao mnogo sinova i ćerki i velika imanja, to je sve bio samo san. Nije bila istina.“ Bez da mu se kaže, on zna. Zašto? Zato što se probudio od svog sna.
Trebali biste da znate da sada mi takođe sanjamo. Kažem vam upravo sada da sanjate, ali ne možete da mi verujete. Sačekajte da postignete stepen kultivisanja, kultivišite do razumevanja, i, „Ah, sve što sam radio pre je sve bilo san.“ Niste ništa drugo uradili do li sanjali. Nakon buđenja znaćete, znaćete od osnove pa nagore, „Ja sam sanjao ranije; sve što je došlo ranije je bilo san.“ Ovo je ono što se podrazumeva pod rečju „san“ u stihu.
Šta se podrazumeva pod „iluzijom“? Na primer, mađioničar stvara nešto ni iz šta; on takođe može da načini da se nešto pretvori u ništa. Ali, iako ovakve iluzije ne mogu da se shvate od strane male dece koja vide magiju kao stvarnost, odrasli mogu da prozru prevaru mađioničarskih transformacija. Oni shvataju da je iluzija iluzija.
„Mehur“ se odnosi na mehurove vode, koji pucaju nakon kratkog vremena. Oni su nestalni.
„Senka“ se odnosi posebno na senku osobe. Da li je senka osobe stvarna? Mogli biste reći da je senka nestvarna, ali pogledajte je: tu je, postoji. Ako kažete da je stvarna, pokušajte da je uhvatite; ne možete. Gledate i tu je senka; pokušavate da je uhvatite rukama ali ne možete. Pa onda da li je stvarna ili nije? Kažete da je nestvarna, a ipak ona postoji; kažete da je stvarna, a ipak ne može da se uhvati.
Odakle dolazi senka? Nalazi se na severnoj strani vašeg tela. Na jang strani, na sunčanoj južnoj strani, nema senke. Na jin strani, senka vas prati gde god da idete. Senka o kojoj govorim u stihu je analogija. Kao duh, ona vas prati gde god da odete. Čim ljudi koji se boje utvara vide tamnu senku, njihova srca odgovaraju velikim strahom. Njihova srca lupaju, lupaju, lupaju. „Oh, došla je utvara! To je utvara, iako, izvorno je bila samo senka.“
Kada ste živi, senka je samo senka, ali kada umrete i nemate svoje telo, senka postaje utvara, a strana koja nema senku se pretvara u boga. Ali bog i utvara nisu dvoje, oni su jedno. Ako ste puni jang energije, prelazite na stranu gde nema senke; ako ste puni jin energije, prelazite na osenčenu stranu. Prelazite na stranu gde je vaša snaga veća. Ako imate puno zasluga, uzdižete se na nebesima. Ako je karma vaših prekršaja veća, padate u paklove. Zato stih kaže, „San, iluzija, mehur, senka“ – tako stoje stvari! Tako jednostavno stoje stvari.
Budite pažljivi da ne tražite van; održavajte Srednji Put. Ne biste trebali da tražite van sebe; sve je tu unutar vas. Zbaciti umrljane niti uzroka znači prići Takvoći. Šta su umrljane niti uzroka? Misli o želji. Pohlepa u umu je umrljana nit uzroka;
Pohlepa u umu je umrljana nit uzroka;
Glupost u umu je umrljana nit uzroka;
Uzimanje života je umrljana nit uzroka;
Krađa je umrljana nit uzroka;
Devijantne želje su umrljane niti uzroka;
Lažni govor je umrljana nit uzroka;
Alkohol, droge, i slično su umrljane niti uzroka.
Odbacite sve umrljane niti uzroka i pridružite se porodici Onog Ko Je Tako Došao (Thus Come One), Tatagate. Odbaciti umrljane niti uzroka znači približiti se realizaciji Budastva, „prići Takvoći“. Onaj ko je realizovao Budastvo se naziva Onim Ko Je Tako Došao. Ako nismo realizovali Budastvo, kaže se da se „približavamo Takvoći“.
Samo kada smo pristigli možemo da postanemo „takvi“. Ako nismo pristigli, mi nismo „takvi“. Pristigli gde? Tamo gde je Buda. „Takvoća“ je sve u potpunosti ujedinjeno sa principom, sa noumenom. Niti jedna najmanja stvar nije pogrešna; sve je pravo. Samo to predstavlja „prilazak Takvoći“.
Praznina je istinska praznina, a forma je čudesno postojanje. Istinska praznina nije prazna, zato što je čudesno postojanje. Čudesno postojanje nije postojanje, zato što je takođe istinska praznina. Iz kog se mesta javlja praznina? Javlja se tako gde je postojanje, iz darmi-forme. Zato što se darme-forme takođe javljaju unutar praznine, sutra kaže, forma se ne razlikuje od praznine; praznina se ne razlikuje od forme. Sama forma je praznina; sama praznina je forma.
Drugim rečima, istinska praznina nije prazna, a čudesno postojanje nije postojanje. Razumeti usred neznanja: to znači dokučiti fundamentalni izvor Darme; to je vaše istinsko razumevanje Budine darme.
Uzmite, na primer, san koji sam upravo diskutovao. Ako ne razumete snove i izvor njihovog nastanka i puls njihovog odlaska – ako ne razumete kako ste imali san i kako ste se probudili iz sna – onda ne razumete kako ste rođeni, takođe, ili kako ćete umreti. Razumeti a ne znati: to je prosvetljenje. Stoga stih kaže, „Sama forma je praznina: njen pravi izvor je dokučen.“ U prosvetljenju vi razumete ovu istinu.
„Sama praznina je forma: lažni tok je presušio.“ Lažno razmišljanje je odsečeno, tako da ne postoji više. Ako želite da shvatite doktrinu praznine i postojanja, trebali biste da pogledate na to samo mesto gde ne postoji ni praznina ni forma.
Veliki Majstor Hui Neng, Šesti Patrijarh, je rekao, „Bez misli o dobrom i bez misli o zlom, upravo u ovom trenutku, šta je originalno lice Superiornog Hui-ming-a?“ „Bez misli o dobrom“ znači ne biti prazan, a „bez misli o zlom“ znači nemati formu. Mesto gde ne postoje ni misli o dobrom ni misli o zlom je tamo gde je ni praznina ni postojanje.
Trebali biste da pristupite i pogledate u to, i da postanete prosvetljeni tamo gde je i praznina i postojanje. Onda ćete biti u stanju da razumete da se forma ne razlikuje od praznine, a praznina ne razlikuje od forme.
U pravoj praznini je prava forma; u pravoj formi je prava praznina. Sledi da je darma-forme originalna supstanca praznine, a da je darma-praznine lice forme. Stoga sam rekao da je u darmi-forme praznina, a da je u darmi-praznine forma.
Na primer, planina je darma-forme; ako zaravnite planinu, onda se pojavljuje praznina. Pre no što je praznina bila zaravnjena, da li je praznina postojala ili ne? Da, postojala je. „Kada postoji praznina, da li takođe postoji i forma?“ Forma je tu, takođe. Tako možete videti da tamo gde je praznina, forma može takođe postojati. Praznina i forma su jedno.
Forma i praznina su analogni ledu i vodi. Zašto postoji forma? U praznini se dešava transformacija u led. U praznini se fine čestice skupljaju, zgrušavaju, i postaju forma. Kada se rasprše, tu je praznina. Stoga, praznina je forma, a forma je praznina. Kako se dešava transformacija u formu? Kada je vreme hladno, hladnoća u vazduhu menja vodu u led. To je način kako se dešava transformacija iz praznine u formu. Kako se forma menja u prazninu? Vreme postaje toplo i topi led. „Ali,“ vi kažete, „prašina se ne može istopiti.“ Setite se da je ovo samo analogija i ne implicira da je prašina led.
Pošto sam se uplašio da nećete razumeti princip, dao sam vam analogiju leda i vode. Nemojte je ugrabiti i pretpostaviti da prašina i praznina mogu biti transformisani u vodu i led. Razmišljanje na ovaj način je samo gomilanje još jedne glave povrh vaše glave. Takve vezanosti su fundamentalno nepostojeće; ipak kada sam vam objasnio princip, vi ste dodali još jedan nivo vezanosti više. Ako želite toliko mnogo vezanost, nemam načina da vas naučim da razumete doktrinu nedualnosti praznine i forme. Zato morate da sačekate dok ne pogledate u sebe i dok se ne probudite za taj princip. Možda ćete onda razumeti.
Iako postoje sve vrste darmi-forme, u opštem slučaju skanda-forme može biti opisana u vidu tri široke klasifikacije:
1) Forma koja se može videti i nadopuniti, pod imenom komplementarna (sapratigha) i vidljiva (sanidarsana).
2) Forma koja se može nadopuniti ali ne videti, pod imenom komplementarna i nevidljiva (anidarsana).
3) Forma koja se ne može ni videti ni nadopuniti, pod imenom nekomplementarna (apratigha) i nevidljiva. Tri vrste darmi-forme se razlikuju unutar polja šest objekata percepcije: prizora, zvukova, mirisa, ukusa, objekata dodira, i darmi.
Koje su komplementarne, vidljive forme? To su darme koje možete videti i sa kojima možete formirati darma par. Ljudi, sopstvo, drugi, i živa bića; planine, reke, velika zemlja; i deset hiljade fenomena svi imaju vidljivu formu, tako da se oni svi nazivaju komplementarnim, vidljivim darmama, i klasifikuju se među darmama-forme.
Što se tiče komplementarnih nevidljivih formi, možete se upariti sa njima, ali ih ne možete videti. Tu spadaju zvukovi, mirisi, ukusi, i objekti dodira, od kojih se svi mogu nadopuniti ali ne videti. Na primer, da biste se uparili sa zvukom koji je objekt percepcije treba da uđete u komplementarni odnos sa onim što čujete: „Oh, ovo zvuči tako dobro“; ili, „To ne zvuči tako dobro.“
Uparite se sa njim i razlikovanja se pojavljuju u svesnom umu, a ipak niste u stanju da vidite zvuk. Recite mi, koje je boje zvuk? Zeleni, žuti, crveni, ili beli? Nema boje. Pa, onda, da li je četvrtast ili okrugao? Opet, ne možete da odgovorite. Ne dolazi do stvaranja nikakve supstancijalne vizuelne pojave iz tog zvuka. Stoga, darme-forme ove kategorije se nazivaju komplementarnim i nevidljivim.
Zvuk je vrsta forme koja je objekat percepcije, to jest, pripada skandi-forme iz skupa pet skandi – forme, osećanja, kognicije, formacije, i svesnosti. I tako je i sa mirisima. Možete se upariti sa mirisima koji su objekti percepcije i znati da postoji određeni miris, a ipak, kako on izgleda? Ne možete videti. Bez obzira na to, on i dalje postoji; ali pošto nema vidljivu pojavu, samo ste svesni njega; prepoznajete ga bez viđenja.
Koristite svoj jezik da biste kušali; samo jezik može da razlikuje ukusno od neukusnog. Ali da li pet ukusa – kiselo, slatko, gorko, ljuto i slano – imaju vidljivu pojavu? Kako izgledaju? Ne možete ih videti.
Pokrivate svoje telo finom svilom koja je topla i udobna. Njen gladak dodir na koži vam daje veoma prirodno, srećno osećanje. Kakvo je to osećanje objekta dodira koji je objekat percepcije? Kakvu vidljivu pojavu ima? Ne možete videti. Objekat dodira koji je objekat percepcije je takođe komplementarna, nevidljiva forma sa kojom se možete upariti ali je ne možete videti.
Možda prizori, zvukovi, mirisi, ukusi, i objekti dodira, prvih pet od šest objekata percepcije, su prošli, ili možda ustrajavaju u vašoj svesnosti uma, gde oni svi ostavljaju senku. Šta je ta senka? Vaše oči, na primer, vide boju, a vaša svesnost uma zna, „Ono što sam upravo video je bilo crveno. Takođe sam video žuto i zeleno.“ Iako je boja prošla, njen trag ostaje u svesnosti uma. Samo njena senka ostaje.
Isto važi i za zvukove, mirise, i objekte dodira. Tvrdiš da određen fenomen postoji, a upravo je prošao; tvrdiš da ne postoji, a ipak ga se sećaš. Iako objekti percepcije nisu više prisutni, iako su događaji prošli i osećanja su nestala, senke se čuvaju u svesnosti uma, i nazivaju darmama, što je šesti od šest objekata percepcije. On pripada skandi forme, ali se klasifikuje kao nekomplementarni i nevidljivi, zato što onoga časa kada pokušate da se uparite sa darmom koja je objekt percepcije, nalazite da je on već nestao i više ne postoji.
Vi kažete da ne postoji, a ipak u svesnosti vašeg uma on i dalje ustrajava, kao da je urezan na drvenu tablu. Senka postoji, ali nema načina da je vidite, čujete, ili potražite njen izvoran karakter. Stoga senke prvih pet objekata percepcije spadaju u svesnost uma i postaju nekomplementarne, nevidljive forme.
[1] Citat je iz zadnjeg stiha Dijamantske Sutre:
Sve uslovljene darme
Su kao snovi, iluzije, mehurovi, senke,
Kao kapi rose i bljesak munje:
Kontemplirajte ih ovako.
Pravilna upotreba i uslovi korišćenja
Prevod na Srpski sa Engleskog sa sajta: http://www.cttbusa.org/heartsutra/hs10.htm