Deset Oblasti Darme Nisu s One Strane Jedne Jedine Misli
Darma Oblast Životinja
Željne životinje se hrane pohlepom,
Nikada potpuno siti.
Oni uzimaju ono što je crno kao belo
I ne mogu da razlikuju pogrešno od ispravnog.
Sedam Darma Oblasti diskutovanih do sada su bolje oblasti. Ako želite, možete ih isprobati—možete se poigrati—ali ne biste trebali da se igrate sa ostalih tri Darma Oblasti. Ako ih isprobate, možda nećete biti u stanju da pobegnete. Kaže se da jednom kada izgubite svoju ljudsku formu, mogu proći deset hiljade eona pre no što budete mogli da ponovo zadobijete tu formu. Veoma je opasno; ne biste trebali da smatrate da je to samo igra-gluma. Jedan od mojih učenika je to uporedio sa postavljanjem pozorišne predstave, ali on ne razume zapravo šta se tu dešava.
Postoje milijarde životinja, beskonačno mnoštvo—leteće, puzajuće, plivajuće, ili hodajuće—na nebu, na zemlji, i u vodi. Samo vrste ptica i leteće životinje broje na milione, a ni kopnenih životinja takođe nema manje. Postoji na milione kopnenih životinja počevši od malih glodara, preko krava, konja, jelena, i medvedova, pa do moćnih slonova. U vodi su foke, vodeni bufalo, morski konjic, morske krave, i mnoštvo vrsta stvorenja koje plivaju.
Nikada ne bismo mogli da do kraja proučimo i razumemo sve ove životinje. Čak i doktori nauka iz oblasti zoologije, biologije i povezanih nauka koji rade opsežna i neprestana istraživanja nemaju načina da znaju sve životinjske vrste na svetu. Ako znaju hiljadu, ne znaju hiljadu i sto. Ako znaju hiljadu i sto, ne znaju hiljadu i dvesta.
Iako neko može tvrditi da ih zna sve, kako može biti siguran da neko drugi ne zna više od njega? Nemoguće je biti suguran. Nemamo načina da u potpunosti znamo sve vrste životinja. Teško bi bilo utvrditi čak i broj različitih vrsta insekata. Kada ga istražujemo na ovaj način, zar ne biste rekli da je svet mnogoslojan i beskonačan, beskonačan i mnogoslojan?
Bića postaju životinje kao rezultat jedne stvari: pohlepe. Željne životinje se hrane pohlepom. Za njih, bez obzira o čemu se radi, više je bolje. Malo neće biti dovoljno. Oni su nezasito pohlepni; nikada se ne umore od više.
Pošto se nikada ne zasite od puno toga, ne mogu reći da je crno crno. Oni kažu, “Oh, pa belo je!” Oni uzimaju ono što je crno kao belo. Pošto su pohlepni za sve, nemaju više zamisli koje mi smatramo razumnim—čak do tačke da su pohlepni da jedu izmet. Što više izmeta pas jede, to mu se više sviđa. Ljudi se pitaju kako može da jede takvu prljavštinu, ali pas nalazi da je ukusnija sa svakim zalogajem. Takvi su oni—nikada se ne zasite od puno toga! To je primer uzimanja onoga što je crno kao belo: Oni uživaju u nečemu što je u osnovi neprijatno. Pohlepa se može proširiti čak i do želje za više bolesti. Jedna bolest nije dovoljna, oni žele dve. Oni takođe žele da uzmu više lekova.
I ne mogu da razlikuju pogrešno od ispravnog. Životinjama nije jasno šta je ispravno i pogrešno, zato što im nedostaje sposobnost rezonovanja. Kako su postali takvi? Jednostavno, kroz pohlepu. Postali su zbrkani, i neznanje ih je obuhvatilo tako da su postali potpuno nesvesni za bilo šta racionalno.
Postanite oprezni i nemojte biti pohlepni. Ljudi koji su napustili svetovan život ne bi trebali da budu pohlepni za novac, ali neki kažu “što više to bolje!” Takva pohlepa vas stavlja u smrtnu opasnost, i lako je postati životinja kao rezultat toga.
“Ljudi koji ulaze u monaški život ne mogu pasti,” vi biste mogli reći.
Ako ne kultivišu u skladu sa Budinim propisima, oni će pasti čak i brže. Ljudi iz davnina su imali izreku, “Mnogi od onih koji stoje na vratima paklova su članovi Sange i Taoisti.” Svi stari Taoisti i Budistički monasi koji su bili pohlepni čekaju na vratima pakla govoreći, “Brzo! Pošalji me u paklove. Požuri i dozvoli mi da uđem!” Jednom kada uđu, unutra je puno zabave. Oni misle da će paklovi obezbediti dobre zabave, pa idu tamo. Ali jednom kada stignu oni shvataju da se ne radi o igri.
SADRŽAJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Izvor: Grad Deset Hiljade Buda
Prevod sa engleskog sa stranice: http://www.cttbusa.org/dharmatalks/10drealms9.htm