Uvod u Budizam

Škola Usađivanja Dobrote

Grad Deset Hiljade Buda, Talmage, CA 95481

Kao dete, Sidarta Buda je bio mučen od strane sličnih misli koje i današnja deca imaju. Deca se pitaju o rođenju i smrti. Pitaju se zašto se razboljevaju i zašto je njihov deda umro. Ona se pitaju zašto se njihove želje ne ostvaruju. Takođe se pitaju o sreći i lepoti prirode.

Zbog toga što je Buda znao šta se nalazi u srcima dece i celokupnog ljudskog roda, on je podučavao svaku osobu da živi srećan i miran život. U Budizmu se ne radi o učenju vezanom za čudna verovanja iz dalekih zemalja. Radi se o gledanju na naše sopstvene živote i o razmišljanju o našim sopstvenim životima. On nam pokazuje kako da razumemo sebe i kako da se nosimo sa svojim svakodnevnim problemima.

ŽIVOT BUDE

Život u Palati

Budizam je jedna od glavnih svetskih religija. Počela je pre oko 2500 godina u Indiji kada je Sidarta Gautama otkrio kako da donese sreću u svet. On je rođen oko 566. godine pre nove ere u malom kraljevstvu pod imenom Kapilavastu. Njegov otac je bio kralj Sudodana a njegova majka kraljica Maja.

Nedugo nakon što se princ Sidarta rodio, mudraci su predvideli da će postati Buda. Kada je kralj čuo ovo, bio je duboko uznemiren jer je želeo da njegov sin postane moćan vladar. Rekao je kraljici Maji, “Ja ću načiniti palatu tako prijatnim mestom da naš sin neće želeti nikada da ode.”

Kada je imao šesnaest godina, princ Sidarta je oženio prelepu princezu Jašodaru. Kralj im je izgradio tri palate, po jednu za svako od godišnjih doba, i darivao ih je raskošom. Njihovi dani su prolazili u uživanju i nikada nisu pomislili o životu van palate.

Četiri Prizora

Uskoro je Sidarta postao razočaran životom u palati i želeo je da vidi spoljašnji svet. Napravio je četiri izleta van palate i video četiri stvari koje su mu promenile život. Na svoja prva tri izleta, video je bolest, starost i smrt. Upitao se, “Kako mogu da uživam život pun zadovoljstava kada postoji toliko mnogo patnje na svetu?”

Na četvrtom izletu, video je lutajućeg monaha koji se odrekao svega što je posedovao da bi tražio prestanak patnje. “Biću kao on,” pomislio je Sidarta.

Odricanje

Ostavivši svoje kraljevstvo i voljene iza sebe, Sidarta je postao lutajući monah. Odsekao je svoju kosu da bi pokazao da se odrekao svetovnog načina života i nazvao se Gautama. Nosio je odrpanu odeću i lutao od mesta do mesta. U svojoj potrazi za istinom, učio je sa najmudrijim učiteljima svoga vremena. Niko od njih nije znao kako zaustaviti patnju, tako da je nastavio da traga sam.

Šest godina je praktikovao strog asketizam misleći da će ga to odvesti do prosvetljenja. Sedeo je u meditaciji i jeo je samo korenove, lišće i plodove. Sa vremena na vreme nije jeo ništa. Mogao je da izdrži više poteškoća od bilo koga drugoga, ali ga to nije odvelo nikuda. Pomislio je, “Ni moj život luksuza u palati, ni moj život kao asketa u šumi, nisu put ka slobodi. Prekomernost ne može da vodi do sreće.” Počeo je ponovo da jede nutritivnu hranu i povratio je svoju snagu.

Prosvetljenje

Na dan punog meseca u maju, seo je ispod Bodi drveta u duboku meditaciju i rekao je, “Neću napustiti ovo mesto dok ne nađem kraj patnji.” U toku noći, posetio ga je zli Mara koji je pokušao da ga iskuša da skrene sa svog vrlog puta. Prvo je poslao svoje prelepe ćerke da namame Gautamu u zadovoljstvo. Nakon toga je poslao munje, vetar i jaku kišu. Na kraju je poslao svoje demonske armije sa oružjem i plamtećim stenama. Jednu po jednu, Gautama se suočio sa njima i porazio ih je uz pomoć svoje vrline.

Kako se borba završila, on je shvatio uzrok patnje i kako ga otkloniti. On je stekao najvišu mudrost i razumeo stvari kakve one istinski jesu. On je postao Buda, “Probuđeni”. Od tog trenutka pa nadalje on je bio nazvan Šakjamuni Buda.

Buda Podučava

Nakon svog prosvetljenja, otišao je u Park Jelena u blizini svetog grada Benaresa i podelio je svoje novo razumevanje sa pet svetih ljudi. Oni su istog časa razumeli i postali su njegovi učenici. Ovo označava početak budističke zajednice.

U toku sledećih četrdeset i pet godina, Buda i njegovi učenici su išli od mesta do mesta u Indiji šireći Darmu, njegovo učenje. Njihova samilost nije poznavala granica, oni su pomogli svakome na koga su usput naišli, prosjacima, kraljevima i devojkama robinjama. Po noći, oni bi spavali tu gde bi se zatekli; kada su bili gladni zatražili bi malo hrane. Gde god da je Buda otišao, on bi osvojio srca ljudi zato što se bavio njihovim istinskim osećanjima. On ih je savetovao da ne veruju slepo njegovim rečima, već da odluče sami za sebe da li su njegova učenja ispravna ili pogrešna, i onda da ih slede. On je ohrabrivao sve da imaju samilosti jedno za drugo i da razviju svoju sopstvenu vrlinu, “Ti bi trebao da uradiš svoj sopstveni deo posla, jer te ja samo mogu podučiti putu.”

On nikada nije bio ljut ili nestrpljiv, niti se obraćao nekome na grub način, čak ni onima koji su mu se suprotstavljali. On je uvek podučavao na takav način da svako može da razume. Svaka osoba je mislila da je Buda govorio specijalno za njega. Buda je govorio svojim sledbencima da pomognu jedan drugome na Putu. Sledi priča o Budinom životu kao primeru za njegove učenike.

Jednom su Buda i Ananda posetili manastir gde je jedan monah patio od zarazne bolesti. Siroti čovek je ležao u neredu i nije bilo nikoga da mu pomogne. Sam Buda je oprao bolesnog monaha i smestio ga je na čist krevet. Nakon toga je opomenuo druge monahe, “Monasi, nemate ni majku ni oca da se brine o vama. Ako ne brinete jedni o drugima, ko će se brinuti o vama? Ko god da služi onima koji su bolesni i u patnji, služi meni. ”

Poslednje Godine

Šakjamuni Buda je preminuo oko 486. godine pre nove ere u dobu od osamdeset godina. Iako je napustio svet, duh njegove dobrote i samilosti ostaje. Buda je shvatio da nije bio prvi koji je postao Buda. “Postojale su mnoge Bude pre mene i biće mnogo Buda u budućnosti,” prisetio se Buda i preneo svojim učenicima. “Sva živa bića imaju Budinu prirodu i mogu postati Bude.” Iz tog razloga, on je podučavao put prema Budastvu.

Dva glavna cilja Budizma su upoznavanje sebe i proučavanje Budinih učenja. Da bismo saznali ko smo, moramo razumeti da imamo dve prirode. Jedna se naziva našom uobičajenom prirodom, koja je sastavljena od neprijatnih osećanja kao što su strah, ljutnja i ljubomora. Druga je naša istinska priroda, deo nas koji je čist, mudar i savršen. U Budizmu, ta priroda se naziva Budinom prirodom. Jedina razlika između nas i Bude je ta što se još uvek nismo probudili prema našoj istinskoj prirodi.

OSNOVNA UČENJA BUDE

Poglavlje 1

TRI UNIVERZALNE ISTINE

Jednog dana, Buda je seo u senci drveta i primetio koliko je lep bio prizor sela. Cveće je cvetalo i drveće je dobijalo svetle nove listove, ali usred sve ove lepote video je mnogo nesreće. Farmer je tukao svog vola na polju. Ptica je kljucala crva a onda se orao obrušio na pticu. Duboko uznemiren, upitao se, “Zašto farmer tuče svog vola? Zašto jedno stvorenje mora da jede drugo stvorenje da bi preživelo?”

Za vreme svog prosvetljenja, Buda je pronašao odgovore na ova pitanja. On je otkrio tri velike istine. On je objasnio ove istine na jednostavan način tako da je svako mogao da ih razume.

1. Ništa nije izgubljeno u univerzumu

Prva istina je da ništa nije izgubljeno u univerzumu. Materija se pretvara u energiju, energija se pretvara u materiju. Mrtvi list se pretvara u tlo. Seme niče i postaje nova biljka. Naš solarni sistem se dezintegriše i pretvara u kosmičke zrake. Mi se rađamo od naših roditelja, naša deca se rađaju od nas.

2. Sve se menja

Druga univerzalna istina Bude je da se sve menja neprestano. Život je kao reka koja teče i teče, uvek menjajući se. Ponekad plovi polako a ponekad brzo. Na nekim mestima je glatka i nežna, ali kasnije se stabla i stene izbijaju niotkuda. Čim pomislimo da smo sigurni, desi se nešto neočekivano.

Nekoć su dinosaurusi, mamuti, i sabljasti tigrovi lutali ovom zemljom. Svi su oni izumrli, a ipak to nije bio kraj života. Pojavile su se druge životne forme kao mali sisari i na kraju ljudi takođe. Sada čak možemo i da vidimo Zemlju iz kosmosa i da razumemo promene koje su se desile na ovoj planeti. Naša shvatanja o životu se takođe menjaju. Ljudi su nekada verovali da je svet ravan, ali sada znamo da je okrugao.

3. Zakon Uzroka i Posledice

Treća univerzalna istina objašnjena od strane Bude je da postoje stalne promene zbog zakona uzroka i posledice. Ovo je isti zakon uzroka i posledice koji se nalazi u svakom modernom naučnom udžbeniku. Na ovaj način su nauka i Budizam slični.

Zakon uzroka i posledice je poznat pod nazivom karma. Ništa se nikada ne dešava nama osim ako to ne zaslužujemo. Primamo tačno ono što zaradimo, bilo da je loše ili dobro. Sada smo ovakvi kakvi smo zbog stvari koje smo uradili u prošlosti. Naše misli i akcije određuju vrstu života koju možemo imati. Ako radimo dobre stvari, u budućnosti će nam se dešavati dobre stvari. Ako radimo loše stvari, u budućnosti će nam se dešavati loše stvari. Svakog trenutka stvaramo novu karmu onim što kažemo, uradimo i pomislimo. Ako razumemo ovo, ne treba da se plašimo karme. Ona postaje naš prijatelj. Ona nas uči da stvorimo svetlu budućnost.

Buda je rekao,

“Odgovarajuća vrsta zasejanog semena

će proizvesti tu odgovarajuću vrstu voća.

Oni koji čine dobro će požnjati dobre rezultate.

Oni koji čine zlo će požnjati zle rezultate.

Ako pažnjivo sadite dobro seme,

U radosti ćete sakupiti dobre plodove.”

Damapada

Poglavlje 2

ČETIRI PLEMENITE ISTINE

Jednom je živela žena pod nazivom Kisagotami čiji je prvorođeni sin umro. Bila je toliko skrhana tugom da je lutala ulicama noseći mrtvo telo i tražeći pomoć da se njen sin vrati nazad u život. Dobar i mudar čovek ju je odveo Budi.

Buda joj je rekao, “Dohvati mi šaku semena slačice i vratiću tvoje dete nazad u život.” Radosno Kisagotami je krenula da ih donese. Onda je Buda dodao, “Ali seme mora da dođe od porodice koja nije znala za smrt.” Kisagotami je išla od vrata do vrata po celom selu tražeći seme slačice ali svi su govorili, “Oh, ovde je bilo puno smrti,” “Ja sam izgubio moga oca,” “Ja sam izgubila moju sestru.” Nije mogla da nađe ni jedno domaćinstvo koga smrt nije posetila. Konačno, Kisagotami se vratila Budi i rekla, “Smrt je prisutna u svakoj porodici. Svi umiru. Sada razumem tvoje učenje.”

Buda je rekao, “Niko ne može da pobegne smrti i nesreći. Ako ljudi očekuju samo sreću u životu, biće razočarani.”

Stvari nisu uvek onakve kakve želimo da budu, ali možemo da naučimo da ih razumemo. Kada se razbolimo, odemo do lekara i pitamo:

Šta nije u redu sa mnom?
Zašto sam bolestan?
Šta će me izlečiti?
Šta treba da uradim da ozdravim?

Buda je kao dobri doktor. Najpre dobri doktor dijagnostifikuje bolest. Onda nalazi uzrok bolesti. Onda odlučuje šta će biti lek. Na kraju prepisuje lek ili daje tretman koji će ponovo vratiti pacijenta u dobro stanje.

Četiri Plemenite Istine:

Postoji Patnja. Patnja je zajednička svima.
Uzrok Patnje. Mi smo uzrok naše patnje.
Kraj Patnje. Prestani da radiš ono što prouzrokuje patnju.
Put do Prestanka Patnje. Svako može da se prosvetli.

1. Patnja: Svako pati zbog ovoga:

Rođenje – Kada se rodimo, plačemo.

Bolest – Kada smo bolesni, jadni smo.

Starost – U starosti, imaćemo muke i bolove i biće nam teško da se krećemo.

Smrt – Niko od nas ne želi da umre. Osećamo duboku tugu kada neko umre.

Druge stvari zbog kojih patimo:

Kada smo sa onima koje ne volimo,

Kada smo odvojeni od onih koje volimo,

Kada ne dobijamo ono što želimo,

Zbog svih vrsta problema i razočaranja koji su neizbežni.

Buda nije negirao da postoji sreća u životu, ali je ukazao da ona ne traje zauvek. Na kraju svako se susretne sa nekom vrstom patnje. On je rekao:

“Postoji sreća u životu,

sreća u prijateljstvu,

porodična sreća,

sreća u zdravom telu i umu,

… ali kada ih čovek izgubi, javlja se patnja.”

–Damapada

2. Uzrok patnje

Buda je objasnio da ljudi žive u moru patnje zbog neznanja i pohlepe. Oni su neupućeni u zakon karme i pohlepni su za pogrešne vrste zadovoljstava. Oni rade stvari koje su štetne za njihova tela i za duševni mir, pa ne mogu biti zadovoljni ili uživati u životu.

Na primer, jednom kada deca osete ukus bombona, ona žele više. Kada ih ne dobiju, ona se uznemire. Čak i kada deca dobiju sve bombone koje žele, ubrzo se umore od njih i žele nešto drugo. Iako ih boli stomak od previše bombona, i dalje žele više. Stvari koje ljudi najviže žele im stvaraju najviše patnje. Naravno, postoje osnovne stvari koje bi svi ljudi trebali imati, kao što su adekvatna hrana, sklonište i odeća. Svako zaslužuje dobar dom, ljubeće roditelje, i dobre prijatelje. Oni bi trebali da uživaju u životu i da cene svoju imovinu bez da postanu pohlepni.

3. Kraj Patnje

Da bi zaustavio patnju, čovek mora da prekine pohlepu i neznanje. To znači promena sopstvenih pogleda na svet i život na prirodniji i mirniji način. To je slično gašenju sveće. Plamen patnje se gasi zauvek. Stanje u kome sva patnja prestaje se naziva od strane Budista Nirvanom. Nirvana je večito stanje velike radosti i mira. Buda je rekao, “Izumiranje želje je Nirvana.” To je ultimativni cilj Budizma. Svako ga može realizovati uz pomoć Budinih učenja. Može se doživeti u samom ovom životu.

4. Put do prestanka patnje

Put do prestanka patnje je poznat kao Plemeniti Osmostruki Put. Takođe je poznat kao Srednji Put.

SLEDEĆA >>

Izvor: Sajt „City of Ten Thousand Buddhas“ http://www.cttbusa.org

Prevedeno sa engleskog jezika sa internet stranice: http://www.cttbusa.org/introducingbuddhism/intro2buddhism.htm