Uvod u Budizam: Plemeniti Osmostruki Put

Poglavlje 3

PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT

Kada je Buda održao svoju prvu propoved u Parku Jelena, on je započeo ‘Okretanje Točka Darme’. On je odabrao prelep simbol točka sa svojih osam žbica da reprezentuje Plemeniti Osmostruki Put. Budino učenje se okreće u krug kao veliki točak koji nikada ne prestaje i vodi do centralne tačke točka, do jedine tačke koja je fiksirana, do Nirvane. Osam žbica točka predstavljaju osam delova Plemenitog Osmostrukog Puta. Isto kao što je svaka žbica potrebna da bi se točak okretao, mi treba da pratimo svaki korak na putu.

1. Ispravan Pogled. Ispravan način da se razmišlja o životu je videti svet kroz oči Bude — sa mudrošću i samilošću.
2. Ispravna Misao. Mi smo ono što mislimo. Jasne i dobre misli izgrađuju dobar, jak karakter.
3. Ispravan Govor. Govoreći ljubazne i korisne reči, svi nas poštuju i veruju nam.
4. Ispravno Ponašanje. Bez obzira šta kažemo, drugi nas znaju po načinu kako se ponašamo. Pre no što kritikujemo druge, prvo bismo trebali da vidimo šta mi sami radimo.
5. Ispravna Egzistencija. To znači odabir posla koji ne povređuje druge. Buda je rekao, “Nemojte da zarađujete za život povređivanjem drugih. Nemojte tražiti sreću time što ćete druge činiti nesrećnim.”
6. Ispravan Napor. Život vredan življenja znači činiti najbolje što možemo u svakom trenutku i imati dobru volju prema drugim ljudima. To takođe znači ne trošiti svoje napore na stvari koje povređuju nas i druge ljude.
7. Ispravna Svesnost. To znači biti svestan naših misli, reči i dela.
8. Ispravna Koncentracija. Fokusarajte se na jednu misao ili objekat u datom trenutku. Radeći tako, možemo da se utišamo i postignemo pravu smirenost uma.

Praćenje Plemenitog Osmostrukog Puta može da se uporedi sa uređivanjem bašte, ali u Budizmu čovek uređuje sopstveni um. Um je tlo a misli su seme. Dela su načini kako se čovek brine za baštu. Naše mane su korov. Iskorenjivanje mana je kao plevljenje bašte. A žetva je stvarna i trajna sreća.

3

PRAĆENJE BUDINIH UČENJA

Buda je govorio Četiri Plemenite Istine i mnoga druga učenja, ali u suštini, sve one naglašavaju istu stvar. Jedna drevna priča objašnjava ovo veoma dobro.

Jednom je jedan veoma stari kralj otišao da vidi jednog starog pustinjaka koji je živeo u ptičjem gnezdu na vrhu drveta, “Koje je najvažnije Budino učenje?” Pustinjak je odgovorio, “Ne čini nikakvo zlo, čini samo dobro. Pročisti svoje srce.” Kralj je očekivao da čuje veoma dugačko objašnjenje. On je protestovao, “Ali čak i petogodišnje dete može da razume to!” “Da,” odgovorio je mudrac, “ali čak i osamdesetgodišnji starac ne može da ga primeni.”

Poglavlje 1

TROSTRUKI DRAGULJ

Buda je znao da će ljudima biti teško da sami prate njegova učenja, tako da je uspostavio Tri Utočišta na koja mogu da se oslone. Ako osoba želi da postane Budista, ona uzima utočište i oslanja se na Budu, Darmu, i Sangu. Ovo troje je poznato kao Trostruki Dragulj. Sanga su monasi i monahinje. Oni žive u manastirima i prenose Budino učenje. Reč Sanga znači “harmonična zajednica”. Buda, Darma, i Sanga zajedno poseduju kvalitete koji su dragoceni kao dragulji, i mogu čoveka da vode do prosvetljenja.

Utočište je mesto gde se ide po sigurnost i zaštitu, kao sklonište od oluje. Uzimanje utočišta ne znači bežanje od života. To znači živeti život na puniji, istinitiji način.

Uzimanje utočišta je takođe kao čovek koji putuje po prvi put u daleki grad. Biće mu potreban vodič da mu pokaže koji put da sledi kao i neke saputnike da mu pomognu na putu.

• Buda je vodič.
• Darma je put.
• Sanga su učitelji ili saputnici na putu.

Postoji specijalna ceremonija za uzimanje utočišta Trostrukog Dragulja. Iskrenim umom osoba recituje sledeće stihove ispred zaređenog monaha ili monahinje.

• Idem Budi radi utočišta.
• Idem Darmi radi utočišta.
• Idem Sangi radi utočišta.

Za Budistu, uzimanje utočišta je prvi korak na putu ka prosvetljenju. Čak i ako se prosvetljenje ne postigne u ovom životu, osoba ima bolje šanse da postane prosvetljena u budućem životu. Osoba koja uzima propise se naziva nezaređenim sledbenikom.

Poglavlje 2

PET PROPISA

Sve religije imaju neka bazična pravila koja definišu šta je dobro ponašanje i koja vrsta ponašanja treba da se izbegava. U Budizmu najvažnija pravila su Pet Propisa. Oni su prenešeni od samog Bude.

1. Nema ubijanja. Poštovanje za život.
2. Nema krađe. Poštovanje za imovinu drugog.
3. Nema nedoličnog seksualnog ponašanja. Poštovanje za našu čistu prirodu.
4. Nema laganja. Poštovanje prema čestitosti.
5. Nema opojnih sredstava. Poštovanje prema čistom umu.

Nema ubijanja

Buda je rekao, “Život je drag svim bićima.” Oni imaju pravo da žive na isti način kao što i mi imamo. Trebali bismo da poštujemo ceo život i da ne ubijamo ništa. Ubijanje mrava i komaraca je takođe kršenje propisa. Trebali bismo da imamo stav ljubeće dobrote prema svim bićima, želeći im da budu srećni i slobodni od povreda. Podrazumeva se briga o zemlji i njenim rekama i vazduhu. Jedan od načina na koji mnogi Budisti prate ovaj propis je vegetarijanstvo.

Nema krađe

Ako krademo od drugoga, krademo od sebe. Umesto toga, trebali bismo da naučimo da dajemo i brinemo se o stvarima koje pripadaju našoj porodici, školi, ili javnom dobru.

Nema nedoličnog seksualnog ponašanja

Ispravno ponašanje pokazuje poštovanje prema sebi i drugima. Naša tela su darovi naših roditelja, zato bismo trebali da ih zaštitimo od štete. Mlade osobe bi pogotovo trebale da čuvaju svoje prirode u čistoći i da razvijaju svoje vrline. Na njima je da načine svet boljim mestom za život. U srećnim porodicama, i muž i žena poštuju jedno drugo.

Nema laganja

Čestitost donosi mir u svetu. Kada postoji nerazumevanje, najbolje je ponovo raspraviti stvari. Ovaj propis sadrži pravila o suzdržavanju od ogovaranja, teških reči, i brbljanja.

Nema opojnih sredstava

Peti propis se zasniva na očuvanju čistog uma i zdravog tela. Jednog dana kada je Buda govorio Darmu pred skupom, mladi pijanac se zateturao u sobi. Sapleo se preko nekih monaha koji su sedeli na podu i počeo je da psuje glasno. Njegov dah se osećao na alkohol i ispunjavao je vazduh odvratnim smradom. Mumlajući sebi u bradu, zateturao se i izašao kroz vrata.

Svi su bili zapanjeni njegovim nepristojnim ponašanjem, ali je Buda ostao miran. “Veliki skupe!” on je rekao, “Pogledajte ovog čoveka! On će sigurno izgubiti svoje bogatstvo i dobro ime. Njegovo telo će postati slabo i bolećljivo. I danju i noću, svađaće se sa svojom porodicom i prijateljima dok ga ne napuste. Najgora stvar je što će izgubiti svoju mudrost i postati glup.”

Malo po malo, čovek može da nauči da sledi ove propise. Ako ih čovek ponekad zaboravi, može da počne iznova. Pridržavanje propisa je doživotni posao. Ako čovek ubije ili povredi nečija osećanja greškom, to je povreda propisa, ali nije bilo urađeno namerno.

TOČAK ŽIVOTA

Budisti ne veruju da je smrt kraj života. Kada čovek umre, njegova svesnost odlazi i ulazi u jedan od šest puteva ponovnog rađanja,

• Nebeska Bića
• Ljudi
• Asure (Polubogovi) su bića koja imaju mnogo dobrih stvari u svom životu ali i dalje žele da se bore. Oni se javljaju na nebesima ili na zemlji kao ljudi ili životinje.
• Životinje
• Gladni Duhovi su bića koja pate od neprestane gladi.
• Bića Pakla

Ovo su šest stanja na točku života. Na vrhu su nebesa, mesto gde je svako srećan. Ispod su paklovi, mesto gde je patnja nepodnošljiva. Bića mogu da se uzdignu ili padnu iz jednog puta u drugi. Ako čovek čini dobra dela, biće rođen na putu bogova, ljudi ili asura. Ako čini zla dela, biće rođen na putu životinja, gladnih duhova, ili paklenih bića. Iz jednog života u drugi, može se desiti nagla promena od čoveka prema životinji, ili od duha prema paklenom biću, u skladu sa stvarima koje je to biće uradilo.

Kako Izbeći Točak Koji se Okreće

Točak života i smrti nastavlja da se okreće snagom triju otrova: pohlepe, mržnje, i gluposti. Sečenjem triju otrova u korenu možemo da izbegnemo točak i da postanemo prosvetljeni. Postoje četiri stepenice prosvetljenja:

• Bude – savršeni u prosvetljenju
• Bodisatve – prosvetljuju sebe i prosvetljuju druge
• Pratjeka Bude – isposnici koji se povlače iz sveta da bi se prosvetlili
• Arhati – prosvetljuju sebe

4

BUDUSTIČKA ZAJEDNICA

U Aziji, smatra se najvišoj čašću ako član neke porodice napusti svetovni život. Zapadnjaci, sa druge strane, mogu biti šokirani idejom da bilo ko napusti svoju porodicu da bi postao monah ili monahinja. Oni mogu misliti da je to sebično i da predstavlja okretanje leđa svetu. Zapravo, monasi i monahinje nisu uopšte sebični. Oni posvećuju sebe pomaganju drugima. Oni ne žele da poseduju puno stvari, da imaju novac ili moć. Oni se odriču ovih stvari da bi dobili nešto mnogo vrednije — duhovnu slobodu. Živeći čist jednostavan život sa drugim osobama na istom putu, u stanju su da olakšaju svoju pohlepu, mržnju, i neznanje.

Iako monasi i monahinje žive u manastiru, oni se ne odruču svojih porodica u potpunosti. Dozvoljeno im je da ih posećuju i da se brinu o njima kada su bolesni.

Poglavlje 1

ŽIVOT U MANASTIRU

Dan u hramu za monahe i monahinje počinje rano ujutru. Mnogo pre svitanja, oni prisustvuju jutarnjoj ceremoniji i pevaju pohvale Budi. Ceremonije podižu čovekov duh i donose harmoniju. Iako članovi Sange vode jednostavne živote, moraju da ispune puno odgovornosti. Svi rade vredno i zadovoljni su su svojim dužnostima.

U toku dana, neki monasi i monahinje su zaduženi za podučavanje u školama ili za govorenje Budinih učenja. Drugi mogu ispravljati i prevoditi Budističke Sutre i knjige, praviti Budine slike, brinuti se o hramu i baštama, pripremati se za ceremonije, davati savete svetovnim osobama, i brinuti se za stare i bolesne. Dan se završava finalnom večernjom ceremonijom.

U toku dnevnog života i religiozne prakse, monasi i monahinje se vladaju na ispravan način i visoko su poštovani. Vodeći čist jednostavan život, oni stiču izvanredan uvid u prirodu stvari. Iako je njihov život težak i rigorozan, rezultati su vredni toga. Takođe ih takav život drži zdravima i punim energije.  Svetovne osobe koje žive u hramu ili dolaze u posetu, prate istu vrstu dnevnog rasporeda kao članovi Sange i rade  zajedno sa njima.

Poglavlje 2

OBRIJANA GLAVA, ODORA, I ČINIJA ZA DAROVE

U idealnom slučaju, monasi i monahinje poseduju samo par stvari, kao što su odora i činija za darove. Dok većina ljudi provodi puno vremena i novca na svoju kosu, Budistički monasi i monahinje briju svoju glavu. Oni više nisu zauzeti spoljašnjom lepotom, već razvitkom svojih duhovnih života. Obrijana glava je podsetnik da su se monasi i monahinje odrekli svetovnog života i da su deo Sange.

Darivanje hrane monasima i monahinjama je deo Budizma. U Aziji, nije neobično videti monahe kako hodaju prema selima rano ujutru noseći svoje činije za darove. Oni ne prose hranu, već prihvataju šta god se ponudi. Ova praksa ne samo da pomaže monasima i monahinjama da budu ponizni, već daje svetovnim osobama priliku da daju. U nekim zemljama svetovne osobe odlaze do manastira da ponude darove.

Odore monaha i monahinja su jednostavne i napravljene su od pamuka ili platna. Njihova boja varira u zavisnosti od zemlje. Na primer, na Tajlandu se najčešće nosi žuta odora dok se crna odora nosi u Japanu. U Kini i Koreji, siva i braon odora se nose za vreme rada, dok se za ceremonije nose složenije odore. Tamno crvena odora se nosi na Tibetu.

Odora i činija za darove su veoma važni monasima i monahinjama. Buda je rekao, “Isto kao što ptica nosi sa sobom svoja krila gde god da leti, tako monah nosi svoju odoru i činiju sa sobom gde god da ide.”

Poglavlje 3

VAŽNOST SVETOVNIH OSOBA U BUDIZMU

Svetovne osobe su veoma važne u Budizmu jer one podržavaju članove Budističke zajednice. Oni grade hramove i manastire i daju darove hrane, odeće, posteljine, i lekova monasima i monahinjama. Oni omogućavaju Sangi da nastavi da sprovodi Budino delo. Na ovaj su način Sanga i svetovne osobe od koristi jedni drugima i zajedno održavaju Darmu u životu.

U Budizmu je takođe važno podržati siromašne i ljude u bedi. Ali davanje da bi se podržale religiozne osobe se smatra veoma zaslužnom delatnošću. Buda nije samo ohrabrivao davanje Budistima, već bilo kojoj iskrenoj duhovnoj osobi.

Buda je podučavao svoje učenike da budu toleratni prema ostalim religijama. Na primer, kada neko zapali sveću od plamena druge sveće, ona ne gubi svoje svetlo. Dapače, ta dva svetla zajedno gore mnogo jače. Ista stvar je i sa velikim religijama sveta.

Bilo da je čovek član Sange ili svetovna osoba, ideal je praktikovati Budizam u ime svih.

5

RAZLIČITI VIDOVI BUDIZMA

Poglavlje 1

DVE ŠKOLE BUDIZMA

U vekovima nakon Budinog života, njegovi pratioci su verno očuvali njegova učenja i proširili su ih u mnoge zemlje Azije. Danas postoje dve glavne škole Budizma: Teravada i Mahajana. Teravada znači ‘učenje Starijih’. Teravada monasi prate prakse koje su bile prenešene od strane starijih monaha iz Budinog vremena, kao na primer život u šumama i meditacija. Cilj Teravada Budizma je postati Arhat, osoba koja je oslobođena patnje. Teravada se uglavnom praktikuje u zemljama južne Azije, kao što su Šri Lanka, Tajland, i Mjanmar (Burma).

Mahajana naglašava potrebu praćenja Budinog primera odlaska u svet i činjenja dobrog. Mahajana znači ‘Veliki Put’. Cilj u Mahajana Budizmu je praćenje Puta Bodisatve. Bodisatva je onaj ko prosvetljuje sebe kao i druge. U Mahajana Budizmu postoji mnogo Buda i Bodisatvi. Uglavnom se proširio u zemljama Severne Azije, kao što su Kina, Tibet, Koreja, Vijetnam, i Japan. Nedavno, i Teravada i Mahajana Budizam su predstavljeni Zapadu.

Poglavlje 2

POSETA BUDISTIČKIM HRAMOVIMA

U ovom poglavlju pretvaraćemo se da posećujemo različite Budističke hramove. Kada posećujemo hram, trebalo bi da se obučemo skromno i da sledimo pravila i običaje hrama. Budisti iskazuju svoje poštovanje Trostrukom Dragulju licem okrenuti prema oltaru i klanjanjem prilikom ulaska u hram. Posetioci mogu da se uključe u ritual ili samo da posmatraju u tišini.

U Budizmu, monasi i monahinje se tretiraju sa velikim poštovanjem. Oni sede ili stoje ispred ostalih i prvi uzimaju svoju hranu. Kada razgovaramo sa njima, trebali bismo da spojimo dlanove i da govorimo ljubazno.

Teravada Budizam

Naša prva poseta je u Teravada Budističkom Manastiru u šumi na Tajlandu gde žive samo monasi. Sedimo u tišini malog hrama od bambusa izgrađenog na štulama i okruženog zvukovima cvrkutavih ptica i šuštećeg drveća. Mladi monah koji je naš vodič nam objašnjava: “Monasi žive sami u kolibama koje se nazivaju ‘kuti’.” One su izgrađene na štulama da bi se životinje i insekti držali podalje. Tu oni praktikuju sedeću i hodajuću meditaciju koje su veoma bitne za njihov duhovni život. Ispred svake kolibe je put za hodajuću meditaciju. Monasi ga održavaju u čistoći da ne bi nagazili na insekte i ubili ih.

Vodič nastavlja, “Rano ujutru i uveče monasi se okupljaju za meditaciju i recitaciju. Nakon ceremonije koja se naziva puđa (puja) oni proučavaju Darmu. Pre ulaska u hram oni peru svoja stopala vodom koja se donosi u manastir iz potoka ispod. Tradicija je da monasi i monahinje žive u šumi kao deo njihovog ranog treninga. Stariji monasi nisu obavezni da to čine. Neki monasi i monahinje mogu proživeti ceo svoj život u šumi, dok ostali žive u hramovima u gradovima.”

Neko pita, “Živeći u džungli, zar niste uplašeni od tigrova?”

Monah odgovaraju, “Ponekad, kada monasi hodaju u džungli osećaju kako ih tigrovi prate. Ali pošto se pridržavaju propisa neubijanja, nisu uplašeni i tigrovi znaju da oni neće biti oštećeni.”

Grad 10000 Buda

Danas posećujemo Kinesko-Američki Manastir u Kaliforniji. Zove se Grad Deset Hiljade Buda. Postoji preko deset hiljade malih Budinih statua unutar glavne hale za služenje. Naš vodič je mladi iskušenik Gwo Cheng iz kopnenog dela Kine. Ona je došla u Ameriku kada je imala 10 godina i postala je iskušenik kada je imala 11.

Gwo Cheng: “Grad Deset Hiljade Buda je Budistička zajednica gde dolaze ljudi sa svih krajeva sveta da proučavaju Budizam. Grad ima svoje sopstvene škole, ali ne morate da budete Budisti da biste pohađali naše škole ili da biste živeli ovde.”

“Dan u hramu počinje u 4 ujutru jutarnjom ceremonijom. Nakon toga mi se klanjamo, sedamo u meditaciju, i recitujemo Sutre. Ove ceremonije podižu svačiji duh i pomažu nam da živimo zajedno u harmoniji. Naše ceremonije održavamo na Engleskom i Kineskom. Postoji puno ceremonija u toku dana. Završavamo dan večernjom ceremonijom i predavanjem Darme.”

“Svako ide na posao ili u školu u 8:00 ujutro. U našoj školi, učimo put istine i dobrote. Takođe učimo i kineski i engleski jezik. Mi mladi iskušenici idemo u školu i vežbamo da postanemo monahinje. Možemo da postanemo zaređene monahinje sa dvadeset jednu godinu, tako da imamo vremena da se odredimo. Ne očekuje se od nas da radimo sve što rade monahinje, već najbolje što možemo. Isprva je bilo teško ustati tako rano i sedeti u meditaciji ali smo se sada navikli. Radi se o zdravom životu!

“Nakon škole, pomažemo oko hrama i obavljamo ostale zadatke. Ja zaista volim baštovanstvo i sađenje. Mnogi me ljudi pitaju da li iskušenici imaju ikakve zabave. Mi imamo! Mi smo veoma dobri prijatelji i uživamo da učimo zajedno. Idemo u šetnje i na izlete i pevamo Budističke pesme. Monahinje uvek razmišljaju o zabavnim stvarima koje bismo mogle raditi. Mi takođe volimo da viđamo svoje porodice koje žive ovde i posećuju nas.”

6

BUDISTIČKI TEKSTOVI, SIMBOLI I FESTIVALI

Poglavlje 1

BUDISTIČKI TEKSTOVI

Darma razotkriva Budino razumevanje života. Buda je uputio nebrojeno mnogo ljudi, ali on sam nije zapisao ništa, isto kao što Isus nije zapisao ništa. Oni su obojica živeli potpuni život. Njegovi učenici su se sećali njegovih predavanja i recitovali su ih redovno. Ova predavanja su bila sakupljena u knjige nazvane Sutrama. Postoji puno Sutri, tako da Budizam nema samo jednu svetu knjigu, kao Hrišćanska Biblija ili Islamski Kuran.

Prve Sutre su bile zapisane na palminim listovima na Pali jeziku i Sanskritu, koji su drevni Indijski jezici. Oni su sakupljeni u zbirku koja se naziva Tripitaka, što znači ‘tri košare’. Ona je podeljena na tri dela.

• Sutra Pitaka ~ Sutre i njihova objašnjenja.
• Vinaja (Vinaya) Pitaka ~ Pravila za monahe i monahinje.
• Abidarma (Abhidharma) Pitaka ~ Psihologija i filozofija Budinih učenja.

Budisti se odnose prema Sutrama sa velikim poštovanjem i smeštaju ih na najviše police u najpoštovanijim oblastima.

Poglavlje 2

BUDISTIČKI SIMBOLI

Budistički simboli imaju posebna značenja koja nas podsećaju na Budina učenja. Glavna soba ili građevina se naziva svetilištem ili Budinom dvoranom. U pročelju ove sobe nalazi se oltar. Na oltaru se nalaze mnoge lepe stvari. Evo neke od njih:

• Slike Bude
• Tradicionalni darovi
• Darma instrumenti

Budine Slike

Neki ljudi veruju da Budisti obožavaju idole, ali to nije tačno. Budisti se klanjaju ili daju darove cveća i tamjana iz poštovanja prema Budi, ne prema slici. Kada to rade, oni razmišljaju o vrlinama Bude i inspirisani su da postanu kao on. Budine slike nisu neophodne, ali su od pomoći. Najvažnija stvar je slediti Budina učenja.

Postoji mnogo različitih vrsta slika Buda i Bodisatvi, koje prikazuju različite kvalitete. Na primer, statua Bude sa dlanovima koji počivaju nežno na njegovom krilu podseća nas da razvijemo mir unutar nas samih. Statua sa Budinim desnim dlanom koji dodiruje zemlju prikazuje odlučnost.

Tradicionalni Darovi

Tradicionalni darovi postoje da bismo pokazali poštovanje prema Budi.

• Cvetovi – to su darovi koji nas podsećaju koliko se brzo stvari menjaju
• Svetlost svetiljki ili sveća – simbolizuju mudrost
• Tamjan – podseća nas da budemo u miru
• Voda – predstavlja čistoću
• Hrana – podseća nas da dajemo naše najbolje Budama

Darma Instrumenti

Instrumenti koji se koriste u ceremonijama i meditaciji se nazivaju Darma instrumentima. Svaki instrument ima specifičnu upotrebu. Na primer, drvena riba se udara da bi se držao ritam.

• Zvona – daju signale u ceremonijama i meditaciji
• Bubnjevi – najavljuju ceremonije i drže ritam
• Gongovi – najavljuju ceremonije i aktivnosti
• Drvena riba – drži ritam za vreme mantri

Lotosov Cvet

Lotosov cvet predstavlja prosvetljenje opisano u poemi.

Lotos ima svoje korenove u blatu,

Raste kroz duboku vodu,

I uzdiže se prema površini.

Cveta u savršenoj lepoti i čistoći na sunčevoj svetlosti.

Nalik je umu koji se otvara prema savršenoj radosti i mudrosti.

Bodi (Bodhi) Drvo

Bodi drvo je vrsta drveta smokve koje se može naći u Indiji. Nakon što je Buda postigao prosvetljenje pod ovim drvetom, postalo je poznato pod imenom Bodi Drvo, Drvo Prosvetljenja. Nalazi se u Bodgaji (Bodhgaya), gde ljudi odlaze da bi izrazili svoje poštovanje Budi. Iako roditeljsko drvo nije više živo, njegovi unuci su još uvek tamo.

Budistička Zastava

Dok je Buda sedeo ispod Bodi Drveta nakon svog prosvetljenja, šest svetlosnih zraka je izašlo iz njegovog tela i proširilo se miljama naokolo. Boje su bile, žuta, plava, bela, crvena, narandžasta, i mešavina svih boja. Budistička zastava je bila osmišljena prema ovim bojama.

Stupe i Pagode

Stupe i Pagode su spomenici gde se nalaze ostaci Bude i visokih monaha i monahinja i gde ljudi mogu iskazati svoje poštovanje. Ovi ostaci su dragulji koji ostaju nakon kremacije.

Poglavlje 3

BUDISTIČKI FESTIVALI

Budisti imaju mnogo festivala u toku godine. Ovi festivali proslavljaju događaje iz života Buda, Bodisatvi, i poznatih učitelja. Za vreme ovih događaja, ljudi takođe mogu da prime utočište i propise, ili da napuste svetovni život i da postanu monasi i monahinje.

Budin Dan

Za Budističku zajednicu, najvažniji događaj u toku godine je proslava Rođenja Bude, njegovog Prosvetljenja i Nirvane. U određenim delovima Azije poznat je pod nazivom Dan Vesak-a i pada u Aprilu ili Maju. Toga dana, Budisti učestvuju u ceremonijalnom kupanju Bude. Oni izlivaju kutlače vode namirisane cvećem nad statuom bebe Sidarte. Ovo simbolizuje pročišćenje čovekovih misli i akcija.

Hramovi su delikatno ukrašeni cvećem i zastavama; oltari su puni darova; vegetarijanski obroci su obezbeđeni za sve; sve zarobljene životinje kao što su ptice i kornjače se oslobađaju. Ovo je veoma radostan dan za svakoga.

Darma Dan

Asalha Puđa (Asalha Puja) poznat kao ‘Darma Dan’ se proslavlja za vreme punog meseca u junu. Ovaj praznik proslavlja uspomenu na prvu propoved Bude datu petoro monasima u Parku Jelena u Benaresu.

Sanga Dan

Sanga Dan ili Katina (Kathina) Dan se obično proslavlja u oktobru. U Teravada tradiciji, monasi i monahinje idu na tromesečno povlačenje za vreme kišne sezone. Nakon toga, svetovne osobe im daruju odoru i druge potrepštine. Ovaj dan simbolizuje blizak odnos između Sange i svetovnih osoba.

Ulambana (Ullambana)

Poštovanje Ulambane se zasniva na priči Maudgaljajane (Maudgalyayana), Budinog učenika. Kada je majka Maudgaljajane umrla, on je želeo da zna gde se ona ponovo rodila. Koristeći svoje duhovne moći, otputovao je u pakao i našao ju je kako mizerno pati od gladi. Doneo joj je činiju hrane ali kada je pokušala da je proguta, ona se pretvorila u užareno ugljevlje.

Ožalošćeni Maudgaljajana je upitao Budu, “Zašto moja majka pati u paklu?”

Buda je odgovorio, “U svom životu kao čovek, ona je bila škrta i pohlepna. Ovo je njena zaslužena kazna.” On ga je savetovao, “Ponudi darove Sangi. Zasluga i vrlina ovog čina će osloboditi tvoju majku i ostale iz paklova.” Kao rezultat Maudgaljajaninog dara, njegova majka i hiljade drugih su bili oslobođeni iz njihovog nesrećnog stanja. Nakon ovoga, nuđenje darova da bi se oslobodili preminuli rođaci iz paklova je postalo popularno u Mahajana zemljama. Obično, dešava se u avgustu.

<<PRETHODNA

Izvor: Sajt „City of Ten Thousand Buddhas“ http://www.cttbusa.org

Prevedeno sa engleskog jezika sa internet stranice: http://www.cttbusa.org/introducingbuddhism/intro2buddhism2.htm