- Kada propovedamo Darmu onima koji vide samo egoistički iluzorni svet, mi propovedamo uzalud. Mogli bismo tako propovedati i mrtvacu. Koliko su budalasti oni koji se okreću od onoga što je stvarno i istinito i trajno i umesto toga ganjaju prolazne oblike fizičkog sveta, oblike koji su samo odrazi u ogledalu ega. Bez želje da zavire ispod površine, obmanuta bića su zadovoljna da ugrabe slike. Oni misle da energija materijalnog sveta koja je uvek u pokretu može biti modifikovana u permanentne forme, da oni mogu da imenuju i vrednuju te forme, i onda, kao veliki gospodari, da vladaju nad njima.
Materijalne stvari su kao mrtve stvari i ego ih ne može oživeti. Pošto je veliki gospodar po svom samom identitetu vezan za svoje kraljevstvo, ego, kada se veže za materijalne objekte, predsedava nad oblasti mrtvih. Darma je za žive. Ono što je permanentno ne može da boravi u efemernom. Istinska i trajna sreća ne može da se nađe u egoističkom svetu menjajuće iluzije. Niko ne može da pije vodu ogledala. - Postoje takođe oni koji, tvrdeći da su postigli prosvetljenje, insistiraju da razumeju nematerijalnu prirodu stvarnosti. Hvaleći se da ih bolest materijalizma ne može inficirati, oni pokušavaju da dokažu svoj imunitet pažljivo izbegavajući sva zemaljska uživanja. Ali oni su takođe u mraku.
- Niti su u pravu oni koji su posvećeni razotkrivanju prevare kod svakog čulnog objekta koji susretnu. Istina, percepcije materijalnih objekata dovode do divljih želja u srcu. Istina, jednom kada se razume koliko su u osnovi beskorisni takvi vidljivi objekti, divlje želje su redukovane na plahovite misli. Ali mi ne bismo trebali da ograničavamo svoju duhovnu praksu na disciiplinu razvejavanja iluzije. U Darmi postoji više od razumevanja prirode stvarnosti.
- Koji je najbolji način da sasečemo vezanost za materijalne stvari?
Najpre, treba nam dobar oštar mač, mač diskriminacije, mač koji može da seče kroz pojave da bi izložio ono što je stvarno. Počinjemo tako što primećujemo koliko brzo postajemo nezadovoljni materijalnim stvarima i koliko rano naša čulna uživanja takođe blede i prelaze u nezadovoljstvo. Uz upornu svesnost, mi oštrimo i brusimo ovaj mač. Vrlo brzo, nalazimo da retko moramo da ga koristimo. Mi smo sasekli sve stare želje a nove želje se ne usuđuju da nam dosađuju. - Pravi tragaoci za Darmom koji žive u svetu koriste svoju dnevnu aktivnost kao alat za poliranje. Prema van oni izgledaju veoma zauzeto, kao čelik koji udara i pravi varnice posvuda. Ali na unutra, oni rastu u tišini. Jer iako mogu raditi veoma naporno, oni rade zarad rada a ne zbog profita koji će im taj rad doneti. Nevezani za rezultate svoga rada, oni nadilaze mahnitost da bi dosegli esencijalnu staloženost Puta. Zar grubi kotrljajući potok takođe ne voli da udara u kamenje dok polira do glatkosti svaki kamen na svom putu?
- U svetu iluzije ega, sve stvari teku. Ali neprestana promena je stalni haos. Kada ego vidi sebe kao centar toliko mnogo kovitlajuće aktivnosti, ne može da doživi kosmičku harmoniju.
Na primer, ono što ego smatra razornim uraganom je, što se tiče univerzuma, savršeno prirodni događaj, jedna karika u neprestanom nizu uzroka i posledica. Univerzum, pošto nema ego, nastavlja svoje postojanje bez da donosi sudove o uraganima ili okeanskim povetarcima.
Kada smo slobodni od ega, mi takođe možemo da nastavimo u mirnom prihvatanju različitih događaja života. Kada prestanemo da pravimo razlike na osnovu predrasuda onoga što je, nežno ili žustro, lepo ili ružno, dobro ili loše, miran spokoj će prožeti naš um. Ako nema ega, nema ni uznemirenosti. - Naš um i telo su po prirodi čisti; ali ih mi prljamo grešnim mislima i delima. Da bismo povratili originalnu čistotu, treba samo da očistimo akumuliranu prljavštinu. Ali kako nastavljamo sa procesom čišćenja? Da li stavljamo barijeru između nas i prigoda naših loših navika? Da li sebe sklanjamo iz mesta iskušenja? Ne. Ne možemo da tvrdimo da smo pobedili izbegavajući bitku. Neprijatelj nije u našem okruženju, on je u nama. Treba da se suočimo sa sobom i da pokušamo da razumemo našu ljudsku slabost. Moramo da se pogledamo iskreno, da pogledamo naše odnose i posedovanja, i da se upitamo šta nam je donelo celokupno naše samougađanje. Da li nam je donelo sreću? Sigurno ne. Ako smo nemilosrdno iskreni, moraćemo da priznamo da je naš sopstveni budalasti egoizam ono što nas je ukaljalo. Ovo priznanje je bolno. Pa, ako želimo da istopimo led moramo da primenimo toplotu. Što je vrelija vatra, brže će se topiti led. Tako je i sa mudrošću. Što je intenzivnij nadzor, brže ćemo steći mudrost. Kada postanemo veliki u mudrosti, smanjićemo naše staro egoističko sopstvo. Onda će takmičenje biti gotovo.
Izvor:
“Autobiografija i Maksime Čan Majstora Han Šana (1546-1623)“
http://www.thezensite.com/ZenTeachings/Translations/TheAutobiographyOfHanShan.pdf