Isečak iz dela
“Instrukcije o Realizaciji Prirodnog Lica Dzokćena“
od autora Dudjom Lingpa
Sveprisutnom Praiskonskom Budi, koji je kao uzvišeni grad za magične prikaze iluzornih manifestacija mudrosti, klanjam se nepokolebljivom predanošću.
Ovih dana, kada su 5 vrsta degeneracija u porastu**, svesna bića se nalaze pod moćnim uticajem duhova, uzburkanih emocija, i zle karme. Oni se drže života iako je on samo prolazan san. Provode svoje vreme planirajući dugoročne planove i praveći pripreme kao da su ovde da ostanu za stalno, i pri tom napustili su potragu za istinjskom, trajnom koristi.
** 5 degeneracije su kraći životni vek, propadanje kvaliteta stvari, uvećanje uznemirujućih emocija, niski i pogrešni pogledi na svet, i inferiorno zdravlje i blagostanje.
Zato, oni koji teže oslobađanju i sveznanju su retki kao zvezde u podne. Čak i ako su neki svesni smrti i žele da praktikuju Darmu, oni provode svoje živote čineći jedva nešto više od vrlih dela na fizičkom ili verbalnom planu sa željom da se ponovo rode kao bogovi ili ljudi. Drugi, bez i najmanjeg razumevanja pogleda praznine, zaključuju da su njihovi umovi prazni, i tako se identifikuju i prepoznaju nefabrikovane misli. Ostajući neaktivni u tom stanju, oni mogu da zasluže da se ponovo rode kao bogovi u oblastima želje ili forme, ali neće prići ni za dlaku bliže putu sveznanja.
Zato, ako postoji makar i jedna osoba koja je akumulirala velike zalihe zasluga tokom bezbroj prethodnih eona, vezujući ih za plemenitu želju, i ako je ta osoba uspostavila karmičku vezu sa konačnim učenjima, objasniću ono što sledi sa željom za dobrom srećom. Što se tiče onih kojima nedostaje karmička veza sa mnom, kao i dobra sreća da bi savladali učenja Dzokćena, oni će samo oklevetati ovu doktrinu i njihovi umovi će uteći u divljinu. Ali, vi koji niste takvi, već čija je dobra sreća jednaka mojoj sopstvenoj, razmislite o ovim učenjima. Kada budete ispitivali i upoznali se sa njima, prepoznajte da su samsara i nirvana vrhovna praznina, i time realizujte svoju pravu prirodu!
Dzokćen sadrži tri odeljka: um, prostor, i instrukcije. Ovaj tekst pripada odeljku instrukcije i sastoji se od pogleda, meditacije, i vladanja. Najpre uspostavljamo pogled na ova četiri načina:
1. Nepostanje (meypa)
2. Jednost (chigpy)
3. Sveprožimanje (chalwa)
4. Spontano prisustvo (lhundrup)
5. Krucijalno je realizovati da su stvari, zapravo, ovakve.
Prvo, da biste ustanovili pogled nepostojanja, postoje dva dela:
1. Ustanoviti nepostojanje individualnog sopstva.
2. Ustanoviti nepostojanje sopstva u stvarima.
Ono što se naziva individualnim sopstvom je jednostavno osećanje “ja postojim” za vreme budnog stanja, za vreme sanjanja, u bardo stanju, i u budućim životima. Svesnost koja leži uspavana, ali koja se istog časa označava kao “ja” se naziva sekudarna svesnost ili reflektivna misaona forma. Kada imamo takav utisak, on nam se čini stabilan i čvrst. Zato, ispitivanjem izvora ovog takozvanog “ja“, otkrićete da ne postoji takav izvor. Zatim, kada tražite gde obitava ili boravi ovo takozvano “ja“, ispitajte da li može da se identifikuje neka lokacija ili izdvojeni činilac koji negde boravi, i da li ima bilo kakve karakteristike ili ne.
Ono što se naziva “glavom” nije “ja”. Isto tako, koža glave se takođe ne zove “ja”. Lobanja se naziva “lobanjom”, pa prema tome nije “ja”. Slično, poošto su oči samo oči, one nisu “ja”. Uši, pošto su samo uši, nisu “ja”. Nos, budući da je samo nos, nije “ja” a jezik, pošto nije ništa drugo do li jezik, nije “ja”. Zubi, pošto su zubi, nisu “ja”, niti je to mozak, a svi mišići, krv, limfa, i vene se nazivaju njihovim odgovarajućim imenima. Na ovaj način steknite razumevanje! Ruka je samo ruka, ne “ja”, niti je “ja” rame ili lopatica. Niti je “ja” podlaktica ili prsti takođe. Kičma je samo kičma a ne “ja”. Rebra nisu “ja” niti grudni koš, pluća ili srce. Štaviše, dijafragma nije “ja”, niti je jetra ili slezina, niti creva ili bubrezi, niti urin ili fekalije. Koštana srž takođe se ne naziva “ja”. Štaviše, bedro se jednostavno naziva “bedro”, ne “ja”. Pelvis takođe nije “ja”, kukovi nisu “ja”, niti je potkolenica ili stopalo, i svakako ne prsti na nogama. Ukratko, spoljašnja koža se ne naziva “ja”. Središnji sloj mišića i masnoće su poznati kao mišići i masnoća, ne kao “ja”. Kosti unutar tela se nazivaju kostima a ne “ja”, a najunutrašnjija srž se jednostavno naziva srž a ne “ja”. Na kraju, čak se i svesnost naziva svesnošću, ne naziva se “ja”. Zato definitivno se radi o praznini, bez bilo koga ko bilo gde obitava ili mesta gde bi mogao da obitava.
Na isti način, čvrsto odluči da je ovo takozvano “ja” potpuno izvan mesta napuštanja ili bilo kakvog bića koje bi moglo da ode. Kao optička iluzija, ovo “ja” samo izgleda kao da postoji. Kada ga opisujemo, to je vrlo slično kao kada opisujemo rogove zeca. Zatim, da bismo ustanovili nedostatak sopstva u stvarima, postoje četiri tačke:
1. Traganje za osnovom označavanja.
2. Napuštanje ideje da je materija permanentna.
3. Pobijanje tajnih grešaka o koristi i šteti.
4. Urušavanje lažnog poimanja nade i straha.
Prvo, ako tragate za osnovom za koju se bilo koje ime može da veže, pošto takva osnova ne postoji, samo ime je prazno – ono je samo zakačeno za projekcije konceptualnih misli, jer je nemoguće ukazati na objekat oznake. Na primer, na čega se reč “glava” odnosi i zašto? Da li zato što se pojavljuje prvo kada se telo formira? Ili zato što je okrugla, ili zato što se nalazi na vrhu tela? Zapravo, glava nije prva faza prilikom rasta tela, a sve što je okruglo se ne naziva glavom, i ako čovek ispita prostor, ne postoji iznad ili ispod. Slično, kosa nije glava, koža nije nije ništa drugo do koža, i ne daje joj se ime “glava”. Lobanja se samo naziva “lobanja”, a ne “glava”. Mozak nije glava, a nisu ni oči, uši, nos, ili jezik.
Sada biste mogli reći da pojedinačno ovi delovi nisu glava, već samo spojeni zajedno predsavljaju glavu. Ali, kada biste odsekli glavu životinji, i kada biste je pretvorili u prah, u čestice, molekule i atome, tada bez obzira kome je pokazali, niko na celom svetu je ne bi nazvao glavom. Čak i kada biste ove čestice pomešali sa vodom, takva masa ne bi mogla da se nazove glavom. Zato, znajte da takozvana glava nije ništa drugo do li verbalni izraz bez objektivne osnove.
Isto se odnosi i na oči, zato što bilo koji par viskoznih sfera ne zovete “očima”, membrana nije oko, niti je viskozni fluid ili krvni sudovi oka. Ni jedan od ovih delova individiualno niti kolektivno ne mogu da se nazovu “očima”. Čak i kada bi delići ovih komponenti bili oblikovani uz pomoć vode, ni tada ne biste imali par očiju. Posmatrač, pošto se radi o stanju svesnosti, nije očne jabučice. Ovo se pokazuje činjenicom da čovek može da vidi za vreme sna i u bardo stanju.
Na isti način, ušni kanali nisu uši, koža nije uši, niti su bilo koji deo mesa, vena, krvi ili limfe u ušima. Prah koji bi nastao usitnjavanjem takođe nije uši, niti bi to bio kada biste dodali vodu i oblikovali mešavinu. Ako mislite da je naziv uho dat onome ko sluša zvukove, onda posmatrajte ko je taj ko sluša zvukove u snovima, za vreme budnog stanja, ili tokom bardo stanja. Onaj ko sluša je um – praiskonska svesnost – a ne uho. Slično, ime “nos” se ne daje nozdrvama, koži, kostima, mišićima, ili venama, pošto oni imaju svoja odgovarajuća imena, od kojih ni jedno nije “nos”. Ono što opaža mirise je sama svesnost, što je očigledno ako ispitate šta je to što opaža mirise za vreme snova i u bardu. Štaviše, ako analizirate jezik na isti način, tkivo, koža, krv, i vene, svi imaju svoja sopstvena imena i individualno se ne nazivaju “jezikom”. Prah od čestica stvorenih mlevenjem takođe nije jezik, niti se može nazvati jezikom rezultat mešanja praha sa vodom i preoblikovanja istog. Ista logika se može primeniti na svemu ovome što sledi.
Što se tiče ruke, rame nije ruka, niti je nadlaktica, podlaktica, prsti, meso, koža, kosti, ili koštana srž. Dalje, niti koža, meso, ili kosti ne predstavljaju rame, sastavljene čestice takođe nisu rame, niti je rame model sačinjen mešanjem čestica vodom. Tako, osnova za termin “rame” je prazna, pošto ne postoji stvarni objekat. Kada analiziramo nadlakticu i podlakticu na isti način, svaki od ovih delova ima svoje sopstveno ime – meso se naziva “meso”, kost se naziva “kost”, koža se naziva “koža”, a koštana srž se naziva “koštana srž”. Zato, ne postoji ni najmanja objektivna osnova za označavanje.
Ako ispitamo osnovu za imenovanje “tela” ili “torza”, kičma ili rebra se ne nazivaju “telo”. Grudi, mišići, koža, i kosti nisu “telo”. Srce, pluća, jetra, dijafragma, slezina, bubrezi, i iznutrice, svi imaju svoja sopstvena imena takođe. Postoji samo praznina, tako da, pošto nema objektivne osnove, imena “telo” i “torzo” su prazni isto tako. Analizom noge, na isti način, nalazite da kuk nije noga, niti je to bedro, list ili stopalo. Slično, ime “kuk” se ne daje mišićima, niti koži, kostima ili venama. Niti se reč “bedro” daje koži, mišićima, kostima ili venama. Isto se može analizirati i list. Ovi termini se ne mogu primeniti na prah koji se dobija mlevenjem niti na model koji se dobjia kada se ovaj prah pomeša sa vodom.
Ako tražite osnovu reči “planina”, zemlja nije planina a nisu ni trava, drveće, kamenje, stene, ili reke. Na isti način kada tražite osnovu reči “kuća”, isto kao što cement nije kuća, nije ni kamen ili drvo. Zidovi se jednostavno nazivaju zidovima, a ne “kuća”. Slično, ne može se naći nikakva osnova, bilo izvana ili iznutra, za termin “kuća”.
Ako tražimo osnovu za imena kao što su “ljudsko biće”, “konj”, “pas”, i tako dalje, naći ćete da oči, uši, nos, jezik, meso, krv, kosti, koštana srž, i vene, kao i svesnost, imaju svoja odgovarajuća imena i nisu objektivna osnova za imena “čovek”, “konj”, “pas”, itd. Na isti način, mogu biti ispitane sve stvari. Na primer, među materijalnim objektima, ime “bubanj”, nije dato drvetu ili koži, niti unutrašnjosti ili spoljašnjosti. Slično, čelik se ne naziva “nožem”, a oštrica, ivica oštrice, vrh noža i ručka takođe ne poseduju mogućnost da im se pripiše ime “nož”. Osim toga, imena se takođe menjaju u zavisnosti od funkcije. Na primer, kada se oštrica noža zaobli ona postaje poznata pod imenom šilo, a šilo se može pretvoriti u iglu. Sva prethodna imena se onda ispostavljaju da su bespredmetna.
Na osnovu učenja koja su mi data u stanju sna od strane mog guru-a, plemenitog najvišeg Avalokiteshvara-e, ja sam temeljno razmotrio ova dva istraživanja takozvanog individualnog sopstva i osnove za pripisivanje imena.
***
Jednom kada sam video iluzornu formu mudrosti Orgyen Tsokye Dorje-a**, on mi je dao instrukcije kako da praktikujem prepoznavanje svih fenomena kao iluzija ovim rečima: “Da bi se upoznao sa činjenicom da su sve stvari zavisne od odnosa uzroka i okolnosti, razmotri sledeće:”
“Uzročna osnova je transparentna jasnoća fundamentalnog prostora koji ima kapacitet da dozvoli da se pojavi šta god. Okolnost koja tome doprinosi je ego svesnost. Kada se ova dva faktora spoje, manifestuju se svi fenomeni, nalik iluzijama.”
** Guru Rinpoče ili Padmasambava
“Zato, fundamentalni prostor, um koji se javlja iz svog kreativnog prikaza, i svi spoljašnji i unutrašnji fenomeni koji su pojavni aspekti tog uma, su povezani u lanac kao sunce i njegovi zraci. Zato se to naziva ‘izdizanje u međuzavisnoj povezanosti‘.”
“Metafora za ovo je kada transparentna jasnoća neba – uzročna osnova – i rekviziti magičara, matre i um – što su okolnosti koje doprinose – naprave magičnu iluziju – međuzavisnu povezanost.”
“Na ovaj način, javljaju se svi fenomeni bez da stvarno postoje, zbog snage prijanjanja uz pojam sopstva. To je kao kada se vlaga i živa jasnoća prostora spoje da bi napravili fatamorganu. Kako se fenomeni javljaju bez da postoje, prijanjati uz sve te prividne fenomene budne svesti, sna, barda, i budućih života je jednostavno iluzija – kao kada se hvatamo i pridržavamo za čvrste objekte u toku sna bez da shvatamo da se radi o snu i da objekti nisu stvarni. Zbog unutrašnjeg prijanjanja uz “ja”, javlja se mnoštvo objekata i osobina kao nešto drugo od nas, kao odraz koji se javlja zbog međuzavisne veze neke figure ispred ogledala i samog ogledala.”
“Zbog toga što smo uhvaćeni u zamku našeg prijanjanja uz pojam sopstva, svetovi šest gradova se javljaju u nasumičnom nizu, kao pojave grada gandarva na ravnini tokom zalaska sunca. Različiti vidovi prizora, zvukova, mirisa i senzacija su subjektivni fenomeni koji se samo javljaju kao nešto drugo od nas, kao eho. Sve pojave čulnih objekata su nepostojeće od samog početka, kao eho.”
“Svi pojavni fenomeni su jednog ukusa u svojoj fundamentalnoj prirodi i nisu odvojeni od nje, isto kao što su odraz planeta i zvezda u okeanu jednog ukusa – ukusa vode – i nisu odvojeni od samog okeana.”
“Zbog prijanjanja uz ego, sopstvo i drugo od sopstva izgledaju stvarno unutar beskonačnog prostranstva sveprožimajućeg fundamentalnog prostora, kao mehurići koji se stvaraju u vodi. Zbog modifikacije aspekta transparentne jasnoće praznog bazičnog prostora tako da izgleda kao da postoji čvrsto sopstvo u obliku mentalne svesnosti, javljaju se sve vrste obmanjujućih fenomena. Ovo je nalik halucinatornim vizijama koje se javljaju kada se pritisnu oči ili kada se čovekov nervni sistem poremeti neravnotežom suptilnih energija (prane). ”
“Iako se sa tačke gledišta ego-prijanjajuće svesnost javlja ogromno mnoštvo stvari iz naše bazične prirode, te stvari se ne odvajaju od nje i ne javljaju se odvojeno od same bazične prirode. Ovo je slično čoveku koji je savladao samadi prizivanja utvara – kada on uđe u samadi, javljaju se razni vidovi utvara, ali u osnovi one nemaju korena ili temelja i ne postoje kao stvarni objekti.”
“Poslušaj budalasto malo dete! Progresivnom meditacijom na ovaj način, realizovaćeš da su svi fenomeni samo iluzije i postaćeš jogi iluzije.” I kada je to rekao, on je nestao.
***
Nakon što sam stekao sigurnost na ovaj način, mogao sam da razumem sve fenomene kao prazne u njihovoj samoj pojavnosti. Ali, još uvek sam verovao da se svesna bića sele u drugu oblast, napuštajući prividno spoljašnji univerzum i živa bića unutar njega i sve poželjne čulne objekte koje se javljaju između. Takođe sam još uvek mislio da sva bića poseduju svoje individualne prirode.
Onda sam u snu susreo svog guru-a Longčempu (Longchenpa), gde mi je dao ovu instrukciju u dialektičkoj formi:
“Slušaj plemeniti sine!” rekao je. “Mi upadamo u san onog trenutka kada se spoljašnji univerzalni sud, živa svesna bića koja se sadrže unutar njega i pet vidova čulnih objekata koji se javljaju između njih rastoče u prazni zaborav praznine sveukupne osnove, kao kada se magijska iluzija rastopi u prostoru. Onda, zbog pokreta karmičke prane, razvija se magični prikaz stanja sna uključujući njegov sud i njegove sadržaje, čulne objekte, sopstvo, telo, i povezane aktivnosti. Ako prijanjaš uz njih kao da su stvarni, ti si u obmani. Na kraju, fenomeni ovog iskustva sna se rastapaju nazad u prazni prostor sveukupne osnove, isto kao što duga nestaje na nebu, i ponovo se razvijaju fenomeni budnog stanja kao i pre.”
Na ovo sam odgovorio, “Iako je sigurno da je moje telo samo jedan privid, zar se ono i dalje ne javlja iz uzročnih i uslovljavajućih faktora moje majke i mog oca?”
“Ako misliš da tvoje telo dolazi od majke i oca”, upitao je, “onda šta misliš šta je originalni izvor, mesto boravka i konačna destinacija prvog oca i majke?”
“Ne znam, ali oni moraju postojati,” rekao sam, “pošto ne mislim da je moguće da imam telo bez majke i oca.”
“Onda posmatraj ko su roditelji tela u snu, u bardo stanju, i u paklenim oblastima!” rekao je. Tada sam zaključio da ovo telo samo izgleda kao da postoji.
“Čuj, ljubazni učitelju,” nastavio sam, “kada legnem u krevet i pokrijem se prekrivačem, izgleda mi da se javljaju fenomeni sna a drugi ljudi, pejzaž, i tako dalje, i dalje ostaju nepromenjeni.”
“Fenomen sna spoljašne pojave univerzalnog suda je ekstremno širok”, rekao je guru, “a živ sadržaj svesnih bića unutar njega se ne može izbrojati, kao što je slučaj i sa prelepo predstavljenih pet vrsta čulnih objekata koji se javljaju između. Gde se, onda, javljaju ovi fenomeni sna – unutar glave, udova, gornjeg ili donjeg dela tvog tela? ”
Na osnovu toga sam zaključio da ovo nije moguće, pa sam rekao “Verujem da se fenomeni sna javljaju kada svesnost ode negde drugde. Onda kada se vrati u telo, fenomeni budnog stanja se ponovo javljaju.”
Guru je odgovorio, “Kada bi to bio slučaj, onda, pošto je telo naizgled kao kuća, identifikuj i opiši mi vrata ove kuće kroz koju svesnost ulazi i izlazi. Ne samo to, nego moraš takođe da identifikuješ gde um boravi. Ako um boravi u gornjem delu tela, onda zašto čovek oseća bol kada ga trn ubode u donji deo? Slično, ako um boravi u donjem delu, onda nema razloga da se oseća bol u gornjem delu. Nije logično misliti da ova suptilna svesnost menja veličinu, ulazeći kroz mali otvor, i onda se šireći obuhvata telo da bi se ponovo smanjila da bi izašla kroz malu rupu. Kada bi to bio slučaj, onda, kada se telo i um odvoje u trenutku smrti, zašto ne bi mogla ova svesnost da ponovo uđe u telo?”
“Takođe, gde se nalazi to mesto na koje moraš da ideš da bi video ove fenomene sna? Iznad? Ispod? Ili u bilo kom drugom pravcu? ” on upita.
“Da li veruješ da je to mesto isto kao i sud univerzuma i njegov sadržaj za vreme budnog stanja, ili je to negde drugde? Ako misli da je isto mesto, da li san stvara liniju podele između njih ili ne? Ako stvara, onda fenomeni sna nisu isti kao fenomeni budnog stanja. A ako ne stvara, onda ne bi mogli da postoje takve stvari kao što su snovi. Štaviše, nema nikakve koristi od verovanja da su ovi fenomeni stvoreni i da postoje iznad ili ispod, unutra ili spolja.”
Na ovo sam odgovorio, “Guru, molim te, ako je to tako, onda kakav zaključak treba da izvučem? Vrhovni guru, molim te pokaži mi kako mogu da nađem odgovor.”
Na ovaj zahtev on je rekao, “Kroz bespočetni niz života, niko nije zapravo bio rođen, već je samo izgledalo tako. Niti je neko zapravo umro. Radilo se samo o transformaciji fenomena kao promena između stanja sna i stanja budnosti. Sva iskustva – viđena, čuta, pomirisana, okušana, i osećena kao forme, zvukovi, mirisi, ukusi, i dodirne senzacije kroz oči, nos, uši, jezik, i kožu – su samo fenomeni koji se javljaju unutar sebe i sami od sebe. Izvan toga, ti fenomeni nemaju niti najmanju trunku postojanja.”
“Možda misliš da se stvari zapravo vide očima, hvataju rukom, ili doživljavaju kroz čulne prolaze i zato imaju svoju sopstvenu prirodu. Ali, iako forme, zvukovi, ukusi, mirisi, i taktilne senzacije u snu izgledaju svarno za vreme trajanja sna, kada se probudimo, postaje jasno da oni nikada nisu imali objektivno postojanje.”
“Kroz bespočetni niz samsaričkih života, niko se nije nikada zapravo pomerio ili promenio jedno mesto za drugo, niti je iko ikada ostao na nekom drugom mestu – sve je to samo nalik pojavama u snu.”
“Ako misliš da autentičnost fenomena sna nije jednaka autentičnosti fenomena u budnom stanju, onda razmisli da li su sve težnje, napori, i akumulacije bogatstva u snovima i za vreme budnog stanja, od trenutka tvog rođenja do danas, jednake ili ne. Kada detaljno razmatrate dužinu njihovog trajanja i veličinu njihovih brojeva, naći ćete da su jednake.”
“To nije sve – ako veruješ da su fenomeni sna nestvarni a fenomeni budnog stana stvarni, pošto su fenomeni sna iluzorni a budni fenomeni ne onda shodno tome moraš da veruješ da su fenomeni sna svesna bića a fenomeni budnosti prosvetljenje. A ako su oba fenomena posledica obmane, onda je bilo koja razlika između istinitosti i lažnosti ili stvarnosti i nestvarnosti bez značaja zato što “obmanjujući fenomeni” podrazumevaju verovanje da nešto postoji kada ne postoji. ”
“U prošlosti jeli smo količinu hrane koja je jednaka po veličini Planini Meru i popili smo okeane da bismo ugasili svoju žeđ, ali još uvek u tome nismo uspeli. Iako smo nosili odeću koja ispunjava univerzum 3 hiljade puta, još uvek nam nije toplo. Razumi da su ovi primeri pokazatelj da ništa od ovoga ne predstavlja nikakvo stvarno postojanje, već se radi samo o prikazama. ”
“Velika je greška ne razumeti da je ovo telesno postojanje prazno, i umesto toga verovati da je stvarno. Zbog toga što ogromni napori na koje smo spremni zarad ovog tela troše plodove sveznanja, prijanjanje uz telo kao da je stvarno se naziva demonom koji sve guta. Pošto nas veže za beskonačan niz samsaričkih iskustava i prouzrokuje da se jave rođenje i smrt, zove se “pogrebnom paradom“. Pošto te to tera da težiš sreću putem dobre odeće i sličnih stvari i time preseca aortu oslobađanja zbog nade i straha koji se neprestano ponavljaju usled vezanosti i averzije, poznato je pod imenom “dželat“. Pošto te orobljuje od daha trajne sreće, naziva se “onaj koji skraćuje životni dah“.”
“Zbog toga, svi oni koji prijanjaju uz prividne objekte šest agregata** su kao jelen koji pogrešno shvata da je fatamorgana voda i trči ka njoj, jer iza svoje pojavnosti ti fenomeni ne poseduju ni najmanju trunčicu stvarnog postojanja.”
** To su 6 čula, šest agregata svesnosti.
“Iako ćeš možda na ovaj način razumeti da su stvari prazne, one i dalje prividno izgledaju stvarne kao i pre, i ne nestaju, što te može navesti da se pitaš kakve koristi od sticanja ovakvog znanja. Ako ne shvatiš da je praznina suština meditacija, onda svi tvoji pokušaji da meditiraš će se sigurno pretvoriti u ravnodušnost ili apatiju.”
On je nastavio, “Možda se takođe pitaš da pošto te čisto intelektualno razumevanje postignuto kroz sve ostale konceptualne forme meditacije neće osloboditi, zašto bi samo shvatanje praznine neophodno vodilo do otkrića osnovnog nepostojanja stvari, što bi dovelo do razmišljanja da ako je sve već prazno, onda nema razlike da li čovek to zna ili ne. Ali, samsara i nirvana, sloboda i obmana, ishode iz razlike između svesnosti i nesvesnosti, znanja i neznanja. Tako da treba da se razume da je “znati i biti svestan” krucijalna stvar.”
“Nadalje, neki ljudi kažu da ako ne možeš ovo sam da shvatiš, proučavanje i kontemplacija su beskorisni. Ipak, od bespočetnog vremena, ti nisi sam od sebe razumeo ovo i zbog toga si lutao kroz samsaru. Zbog toga budi oprezan, kroz praksu i proučavanje čovek će realizovati pogled praznine u skladu sa svim tantrama, spisima i instrukcijama!”
“Štaviše, rezultat je isti bilo da realizujete prazninu nakon što ste prošli velike poteškoće, kao na primer praktikovanje i proučavanje, ili ste to uradili bez ikakvog napora, isto kao što, na primer, nema razlike između kvaliteta zlata koje je nađeno nakon puno poteškoća ili ispod vašeg kreveta bez ikakvog napora.”
“Ovo anlitičko znanje koje uspostavlja da su svi fenomeni praznina se naziva pronicljiva inteligencija. Ustrajno znanje, koje bez prekida definitivno rasuđuje da su samsara i nirvana velika praznina, se naziva inteligencijom koja realizuje stanje bez ega. Kada su se ove dve vrste inteligencije rodile u čovekovoj prirodi, to je krucijalna tačka, prvo radi razumevanja, onda iskustva i na kraju da bi se postiglo uverenje. ”
“I dalje, ti možeš insistirati, govoreći da je nerazumno verovati da telo, i tako dalje, ne postoje iza tačke pojavnosti, zato što individua koja je shvatila praznu prirodu svog tela i dalje oseća bol kada je njeno telo suočeno sa vodom ili vatrom, ili kada je probodeno strelom, kopljem ili štapom. Ipak, sve dok osoba nije dostigla osnovni prostor iscrpljenosti u darmati, dualistički fenomeni neće nestati. I dokle god dualistički fenomeni ne nestanu, korisne i štetne pojave će se javljati bez prekida. Ovo se može pokazati kada telo ostaje neopečeno čak i unutar plamenova pakla.”
Nakon što je rekao ovo, on je nestao.
Drugi deo ovog teksta možete pročitati ovde.